Ит вафо, хотин...
Инсон доимо азиз ва мукаррамдир.
Ҳалиям жамиятимизда ҳайвонлар алоҳида ҳимоя остида ва эътиборга муҳтож. Албатта ҳайвонларга нисбатан шафқатсиз муносабатда бўлмаслик, ёввойи табиатни, биологик хилма-хилликни сақлаб қолиш зарур.
Яқинда ижтимоий тармоқлар орқали Тошкент туманида ит ёш болани ўлдириб қўяй дегани, унинг эгаси эса, 370 минг сўмлик жарима тўлаб қутулиб қолганлиги қизғин муҳокамага сабаб бўлди. Афсуски, ҳайвонларга ўзига хос бу каби “илтифот” кўрсатиш ярамайди. Бу бор йўғи давлат томонидан кўрилган ҳуқуқбузарлик учун маъмурий жавобгарлик холос.
Бироқ асл, қониқиш берадиган жавобгарлик фуқаролик-ҳуқуқий жавобгарликдир. Қонун чиқарувчи мазкур ҳолатларга оид фуқаролик-ҳуқуқий жавобгарлик чорасини ФКнинг 1002-моддасида назарда тутган. Яъни, уй ҳайвони томонидан етказилган зарар учун унинг мулкдори ёки бу ҳайвонга эгалик қилувчи ва ундан фойдаланувчи шахс умумий асосларда жавобгар бўлади.
Бунинг учун ҳуқуқи бузилган, жабрланган шахс ўз ҳуқуқини ҳимоя қилишни, етказилган зарарни, шу жумладан маънавий зарарни қоплашни сўраб судга мурожаат қилиши даркор (агар мурожаат қилмаса, у ҳолда ҳимоя ҳам ўз-ўзидан ишламайди).
Бу каби дилни хира қиладиган ҳолатлар, токи жавобгарлик лозим даражада бўлмас экан давом этиши табиий. Ўз-ўзидан фуқаролик-ҳуқуқий жавобгарлик бузилган ҳуқуқларни тўлақонли тиклаш имконини беради.
P.S. Жабрланувчи ўзининг соғлиғига етказилган зарарларни, шу жумладан бой берилган фойдани тўлиқ қопланишини, етказилган маънавий зарарни тўлашни талаб қилишга ҳақли.
➡️ @prof_mekhmonov