Србска Акција

Свети Краљу Дечански, моли Господа за род свој! ☦️🇷🇸

Свети мученик Стефан Дечански, краљ Србски

Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити“. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање“. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег србског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ србски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год., примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.

(Охридски пролог) ☦️

Од Русије ка Италији, слава Империји!

Старим слоганом италијанских национал-револуционара „Me ne frego” активисти руског „Двоглавог орла” шаљу поздрав италијанским друговима као и свим наследницима Римске империје и њене културе. Јер нема европске нације која није у мањој или већој мери осењена наслеђем Рима - првог правог царства које је поставило наше цивилизацијске координате, и што је најважније – царства у којем се родио наш Господ.

Siamo gli eredi dell'Imperо!

https://t.me/rusorel862/6512

Руска Федерација сама себе све чешће представља цивилизацијским опонентом болесног Запада. Међутим, истина је да је стање у Руској Федерацији само мање болесно од стања на Западу, те нажалост није реч о ни о каквом контрасту. Наиме, и у Русији су константна дивљања и злочини миграната према матичном народу државе у коју су дошли (Русима), а константан је њихов прилив у склопу дегенерисане идеологије и политике русијанског мултинационала. У том духу је и најновија изјава високог функционера Руске Федерације - Димитрија Пескова, којом је истакао да су „мигранти нужни Русији, јер јој недостаје радне снаге". Ова потпуно сулуда и антируска изјава, игнорише Русе као матични народ Русије, и превиђа чињеницу да су јачање националног духа и пре свега јачање религиозности у друштву (православна духовна обнова), једини прогресивни чинилац повећања наталитета. 
Уколико жели да победи у рату против изопаченог Запада, Русија мора и сама повести борбу против зла у себи и уништити сопствени интернационализам. Пре обрачуна са њим, мора га препознати и мора редефинисати државну идеологију. Тек тада ће руска држава постати истински руска и постати идеолошки и цивилизацијски опонент мондијалистичком Западу. И сви иоле нормални људи широм света, тада ће то и препознати.

Con ocasión del partido España - Serbia, el próximo 15 de Octubre en Córdoba, los jóvenes falangistas salen a reclamar la soberanía de Serbia sobre Kósovo, y recordar que Cataluña siempre será España.

Cataluña es España. 🇪🇸
Kósovo es Serbia. 🇷🇸

- Just as its vertical direction directs us to the duty of continuous ascetic ascent towards the Living and True God, so too, with its horizontal direction, the venerable Cross of the Lord directs us to the duty of effective love for our neighbor. One of the forms of concretization of Christian activism, dutifully rooted in one of the two greatest commandments of the Lord and symbolically expressed in the horizontal direction of the venerable Cross, is thinking and acting from a socio-political standpoint. Such a duty arises from the fact that God creates man in a concrete community in which he is obliged to actively affirm his own divine nature. Such a duty is especially placed before those Orthodox Christians who belong to predominantly and traditionally Orthodox peoples, because such peoples, even in contemporary conditions of complete or partial occupation and their own spiritual, ethical and cultural alienation and disorientation, are constantly under attack from contemporary forerunners of the Antichrist, precisely because of their at least potential and traditional loyalty to the Lord Jesus Christ. - 🤩

„Мужество је неузнемиреност од страха пред смрћу, неустрашивост у невољама, срчаност пред опасностима и изабирање часне смрти радије него срамног избављења.
Чини ми се мужественијим онај који је надвладао страсне жеље него онај који је надвладао непријатеље, јер теже је себе самога победити.
Мужествен је не само онај који одолева непријатељима, него и онај који одолева насладама, јер често и они који побеђују непријатеље, робују сопственим похотама."

Свети Нектарије Егински ☦

Прошло је 29. пуних година од парафирања Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини. Тим чином, 21. новембра 1995. године на дан Сабора Светог Архангела Михаила, окончан је Одбрамбено-отаџбински рат који се водио на овим просторима. Тада је Босна и Херцеговина постала „држава" састављена од два ентитета - Републике Србске и Федерације Босне и Херцеговине. Иако је хорор који је трајао 4 године тим чином завршен, такође је отпочело нешто што би данас могли да назовемо „Мала Југославија" - заједница Срба, „Бошњака" и Хрвата у једној држави. Током година, ова заједница се показала јако лоша по Србе, јер мало тога се из мировног споразума заправо спроводи у дјело када су у питању обавезе преостала два народа према србском становништу Босне и Херцеговинен. Представници Федерације Босне и Херцеговине, потписивањем Дејтона пристали су да србском становништву припадне 49% територије Босне и Херцеговине. Након тога, „Бошњаци" су сваке године од тада, по три-четири пута годишње, покушавали да погазе Дејтон протерујући србско становништво са територија које су јасно и гласно по Дејтону део Републике Србске. Ове године су њихове западне газде и њихови турски покровитељи, уврстили Србе и Републику Србску у геноцидне редове проглашавајући измишљени "геноцид у Сребреници". Током година државници из редова Федерације БиХ, више пута су покушали да забране Србима прослављање 9. јануара, сваког србског националног празника и манифестације. Да не помињемо тај моменат да се сваке године умањује број србских жртава у Јасеновцу за бар стотинак. Потписивањем споразума на данашњи дан 1995. године, директни оружани сукоби између три зараћене стране су престали. Али борба за живот Срба у Босни и Херцеговини и дан данас траје, борба против разних антисрба и антихришћа, није престала. Зато је национално и православно освјешћивање Срба неопходно, јер само националним и Христовим печатом можемо да пружимо ваљани отпор свим крвницима и непријатељима нашег србског народа.

Ступи у Акцију, побједи окупацију!

Вонмемъ! станемъ добре, станемъ со страхомъ!

Дан Светог Архистратига Михаила и осталих Сила небесних бестелесних, велики је хришћански и србски празник и крсно име многих србских домова. Свети Архангел Михаило, празнује се и као чувар православне вере и борац против јереси, а за нас православне националисте, овај празник има и посебну идеолошку конотацију. Наиме, на спомен Светог Архангела Михаила сећамо се и румунских легионара и њиховог капетана - Корнелија Кодреануа чији је небески покровотељ управо Свети Архангел Михаило. А сећамо се и руских православних монархиста (црностотинаша), бораца против либералне и комунистичке пошасти у царској Русији. Наиме, водеће црностотинашке организације биле су Савез руског народа (основан на Аранђеловдан 1905) и Савез Светог Архангела Михаила.

Дакле, Војвода сила бестелесних, сматра се и покровитељем руских православних монархиста као и Кодреанувих легионара. Стога као што рекосмо, данашњи дан, има посебан значај за све православно-националистичке активисте.☦️

„Видео сам да је Франко направио херојски и колосалан покушај да спасе своју земљу од распада. Са овим разумевањем је дошло и до запрепашћења: свуда је било разарања, али чврстом тактиком Франко је успео да омогући Шпанији да заобиђе Други светски рат, и двадесет, тридесет, тридесет пет година, држао је Шпанију хришћанском против свих историјских закона опадања! Али онда је у тридесет седмој години своје владавине умро, умирући уз хор гадних подсмеха европских социјалиста, радикала и либерала.”

Александар Солжењицин
🇷🇺 🇪🇸

Незаконита Одлука Владе Србије о скидању статуса културно историјског споменика са зграде Генераштаба, очито је наишла на отпор у Заводу за заштиту споменика, па су у циљу вршења притиска, у Завод послати припадници БИА. Тиме, Вучић и његов издајнички режим, поново показују чврсту решеност да спроведу оно што им доноси профит или оно што им наложе њихове иностране газде.
Наиме, још у марту ове године, министар окупационе владе, Горан Весић, по овлашћењу исте, потписао је меморандум којим се локација бомбардованог Генералштаба поклања америчким офшор фирмама „Кушнер Реалти“ и „Атлантик Инкјубејшн Партнерс“. За тај сраман чин, одговоран је колонијални управник - Александар Вучић, који је дефинитивно урезао своје име у србску историју, и поставио се на прво место у реду највећих издајника у историји нашег народа. Јер како другачије назвати некога ко омогућава  атлантистичким и ционистичким злотворима да сруше зграду која симболише србско страдање током НАТО агресије? А са намером да се на том месту граде скупоцени амерички хотели и коцкарнице.

Све то, додатни су разлози због којих  НАТО злочине не можемо ни заборавити нити опростити, јер опроштај нису ни тражили, нити су се покајали. А огрезли су још више и дубље у намери да понизе и пљачкају Србе.

Али уз Божију помоћ, победићемо у своје време, и вратити им сваки гелер! Са каматом! А и њихове марионете - овдашњи издајници, биће приведени правди и осуђени за најтежа кривична дела која су починили против народа и државе!

Смрт НАТО пакту! 🌟

Живела Србија! 😃

Године 1991, у мају мјесецу почели су повремени оружани сукоби у граду Вуковару, а послије тога од мјесеца авуста до 18. новембра исте године, водила се најкрвавија битка за овај србски град. Са једне стране су били наоружани Хрватски МУП-овци и ЗНГ („Збор народне гарде") под командом свог оснивача Фрање Туђмана, а са друге стране наоружани Срби и ЈНА. Прва цивилна жртва у овом сукобу, био је Србин Стеван Инић који је убијен од стране крвника ХДЗ-а, а први оружани сукоб се збио 2. маја када су хрватски МУП-овци ушли у Борово село код Вуковара и скинули србску а поставили хртватску заставу. Југословенска народна армија је у овом сукобу учествовала искључиво ради тога што су мислили да бране упориште Југославије и да ће град Вуковар остати као једна од најважнијих лука на десној обали Дунава у саставу Југославије. Већ крајем 1990. године Хрватски цивили могли су да купе оружје, пушке, пиштоље, бомбе без неких посебних дозвола што говори о чињеници да су се усташе већ тада припремале за злочине над србским становништвом. Битка се завршила поразом усташких крвника, а град Вуковар је припао србском становништву као дио Славоније, Барање и западног Срема. Ово је веома битна и драга побједа коју је србска војска на простору Крајине извојевала али то никако не умањује србске жртве које су настрадале од хрватског оружја. Данас је веома мали број Срба опстао у Крајини што је посљедица  погрома над србским становништвом. Много тога је отето од србског становништа од 1991. до 1995. године на том простору, много је србских мајки, очева и дјеце побијено од стране хрватске руке. Но једно је сигурно. Хрватска нација не постоји, нити ће икада постојати без руке водиље, без западних мондијалистичких режима и Ватикана. Свака србска глава која је пала за Крајину не лежи само на душама усташких крвиника, но лежи на душама свих противника нас православних Хришћана. Зато, на данашњи дан славимо дан наше борбе и побједе за србски град Вуковар, палимо свијећу за све погинуле у овој крвавој бици и молимо се Господу Богу да се Србима врати оно што је њихово и да се поново србска застава вијори од Призрена до Книна! 🇷🇸

Пад „хрватског Стаљинграда" - ослобођење србског Вуковара

Навршило се 33 година од ослобођења србског града Вуковара, који се те давне 1991. године месецима налазио у рукама хрватских терористичких снага. Под врховном командом злочинца Фрање Туђмана, новоформиране хрватске паравојне формације наставиле су недело усташа из претходног рата и у смутном времену распада СФРЈ, настојале да побију што већи број Срба на територији Славоније, Барање и западног Срема. Свирепим злочинима над србским цивилима, нападом на војску, блокадом касарни, усташе су испровоцирале реакцију тадашње Југословенске народне армије. Она је очистила готово читаву област од усташких паравојски, али су се њихови остаци концентрисали у Вуковару, услед чега овај град постаје поприште великих борби. Град који је био један од битних центара Србског Војводства у 19. веку и који је увек био србски а никада хрватски, јер никада у историји на његовом тлу или у околини није забележен било какав траг хрватске државности, све до злочиначког Павелићевог пројекта.

Иако је Југословенска народна армија, институционално гледано, била антисрбска творевина, као југословенска комунистичка војска, чије је руководство 1991. године водило своју политику за сопствени рачун, интерес србског народа по питању усташке окупације Вуковара подударао се са интересом ЈНА. Стога су се србски родољуби борили у редовима и под окриљем ЈНА за ослобођење Вуковара, јер није постојала другачија могућност да се оружаном борбом ослободи овај србски град од усташких џелата.

Касније, споразумима из 1995. и 1998. године, уз калкулантство антисрбског Милошевићевог режима и притисак НАТО-злочинаца, овај град са читавом облашћу је без борбе предат Хрватима и данас се налази под хрватском окупацијом. Али Вуковар је град који је ослобођен у борби и није изгубљен у борби, те је србски народ у Вуковару и околини избегао егзодус. Због свега наведеног, ми 18. новембар обележавамо као дан тријумфа србског оружја над хрватским зликовцима и дан престанка усташког терора над србским народом Славоније, Барање и западног Срема. То је праобраз будуће и коначне србске победе над усташким накотом. Стога, настојаћемо и убудуће да обнављамо сећање на ову оклеветану националну офанзиву, која представља крваву али победничку епопеју србског оружја.

Слава србском оружју!

Живео србски Вуковар! 🇷🇸

„Нека пастири Цркве, и теолози, и вероучитељи не заборављају на духовно руковођење Цркве ка обожењу! Кроз то руковођење, сви ми, благодаћу Божијом, у нашој свакодневној борби за покајање и испуњавање светих заповести Божијих, примамо могућност да уживамо овај благослов Божији – сједињење са Богом. Ми кроз духовно руковођење у Цркви добијамо могућност да се дубински радујемо у садашњем животу и да стекнемо вечну радост и блаженство.
Зато, непрестано благодаримо Господу Пресветоме за дар обожења који је дар Његове љубави. Одговоримо на Његову љубав нашом љубављу. Господ жели и хоће наше обожење. Уз то, управо је ради тога Он и постао човек и умро на Крсту: да засија као Сунце међу сунцима, као Бог међу боговима.”

архимандрит Георгије Капсанис

„У нашој земљи често се каже ,Румунија има само два пријатеља – Црно море и Србију'. Румунски народ памти и благодаран је за улогу коју је србско свештенство одиграло у 18. и 19. веку, када су у Трансилванији вршени велики притисци на Румуне да прихвате унијатску (грко-католичку) веру, а које је спроводила Аустрија у циљу уништења румунског православља. 
Румунски националисти поштују Србију, пре свега, због њеног отпора исламском терору, као и османском империјализму. За велико поштовање је и србски отпор из деведесетих година...
Само уједињени, заједно радећи и борећи се, Румуни и Срби могу сачувати свој европски идентитет као и културну, повесну, и религијску традицију од непријатеља који вребају како са запада Европе, тако и са других континената, покушавајући да наметну своје атеистичке, антихришћанске и материјалистичке вредности. Надамо се да ми, као националисти, можемо ојачати везе између наших земаља и створити снажну православну тврђаву, која би била јемац очувања наше вере и слободе."

Camarazii 🇹🇩

Келтски крст краси мноштво православних светиња широм земљиног шара, међу којима је и више београдских храмова попут храма Светог Александра Невског, храма Светог Ђорђа или храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве. Овај симбол у разним својим видовима, сагласно старовековној келтској пространости широм европског истока и запада, и касније услед ширења готске архитектуре у којој је овај симбол доста заступљен, спонтано је постао једним од упечатљивијих знамена хришћанске европске традиције, а током друге половине ХХ века, његова проста верзија усталила се и као политички симбол борбе за слободу европских нација од јудео-америчког и јудео-совјестког ига, односно као идеолошки симбол позиције Трећег пута. Отуда и Србска Акција користи овај симбол као свој алтернативни знамен, који се свакако убраја у симболе изразите силине, мистичности и упечатљивости. У симболе који побуђују на подвиг и борбу. 😃🏴‍☠️

Помаже Бог и свети Ђорђија
следбеници Љотић Димитрија...

Он је пророк што најприје виде
како србство низбрдицом иде,

Како човек нихилизму жури
сатанскоме царству и култури.

Он је србским и селом и градом
наступао истином и правдом...

Испред наших србских рушевина
Он је био духовна планина...

Да Србима стару славу врати,
а свом Краљу престо да позлати...

За спас србског рода и образа
нема пута, и другог излаза,

Изван пута Љотићевог Збора
и братскога србског договора. ☦

Акција наших активиста у Добоју: НАТО злочинци напоље из Србске!

Такозвани „Амерички кутак” у Добоју, који су наши активисти ишарали одговарајућим порукама, једно је од стецишта мондијалистичке пропаганде и НАТО лобиста, који су, некад прикривено а чешће отворено, ратовали против србског народа, а на страни усташких и исламистичких звери, за време Одбрамбено-отаџбинског рата, а и касније – 1999. године. Постојање оваквих објеката у Републици Србској, у којима наши осведочени непријатељи уче србску децу „западним вредностима", још један је од бројних чинова издаје и преваре србског народа које врше Милорад Додик и његов режим. Не треба заборавити ни да је тај исти Додик, који се данас углавном представља као русофил и србски националиста, дошао на власт 1998. године управо уз помоћ САД и НАТО, услед чега не завређује било какво поверење родољубиве србске омладине са леве стране Дрине, која жели истински слободну Србску и уједињење србских земаља.

Живела слободна Србска!

Смрт Сједињеним Америчким Државама!