Ратна Архива

Из личне колекција једног админа

- Часопис Војска Крајине бр.6 посвећен З. Славонији
- Качкет Војне Полиције Српске Војске Крајине

🏳️На данашњи дан 21.новембра 1943.године у Ламинцима, општина Градишка, рођен је генерал-пуковник Манојло Миловановић.🏳️

📖Завршио је Подофицирску школу, смјер оклопно- механизованих јединица, Војну академију Копнене војске, такође смјер оклопних јединица, Командно штабну школу тактике Копнене војске и Командно штабну школу оператике.

🫡Један је од „12 жигосаних“ који су 11.маја 1992.године у Црној Ријеци, дан прије скупштинске одлуке о оснивању Војске Републике Српске, формирали ужи дио Главног штаба будуће војске. Током рата у ХиБ био је начелник Главног штаба Војске Републике Српске.
Генерал Миловановић је током рата учествовао у припремању или извођењу неколико операција од којих се посебно истичу операције:
-"Подриње - 93" ослобађање источне Босне и спречавање страдања српског становништва од Фоче до Зворника:
-"Лукавац - 93" око Трнова за спајање Херцеговине са осталим дијелом Републике Српске 1993. г
-"Штит" противудар ка Бихаћу у новембру и децембру 1994. године,
-"Динара 94/95" и успјешну одбрану Високе Крајине и организацију одбране Републике Српске од Српца до Костајнице у току хрватске офанзиве "Бљесак" у мају 1995. Године. Губитак западнокрајишких општина није доживљавао као свој лични стратегијски пораз јер је сматрао да је ту битку изгубио због надмоћности непријатеља који су били подржани од стране НАТО-пакта.

🎖🎖За заслуге у одбрани Републике Српске одликован је Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звијезде Републике Српске првог реда

🫡Након рата био је министар у Министарству одбране Републике Српске и члан Сената Републике Српске. Аутор је књига Исламски терористи у БиХ и Истине и заблуде о рату у БиХ.

🏴Преминуо је 9.октобра 2019.године у Бања Луци а сахрањен два дана касније уз највише војне почасти на бањалучком гробљу Ребровац у присуству породице, родбине, сабораца, великог броја грађана, поштовалаца лика и дјела легендарног команданта ВРС.

ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 🏳️

Војник ЈНА гази шлем Збора Народне Гарде, док у позадини можемо видети војнике ЈНА на заробљеном тенку Т-55.


Ратна Архива

@ratnaarhivakontakt

Поново делимо видео који, демантује било какву теорију о Геноциду у Сребреници.
На снимку се јасно види, како ,,жртве геноцида" устају одмах након стрељања од стране Шкорпиона.

Делите даље.

Ратна Архива

Командант, мајор Владо Живковић са извиђачима 1. прњаворске лпбр ВРС на Подсјелову (Озрен), 1995. године.

Ратна Архива

@ratnaarhivakontakt

Војници Војске Југославије на Караули Крстац, 1999 године.


Ратна Архива

@ratnaarhivakontakt

На данашњи дан 18.11.1991. снаге Југословенске Народне Армије, јединице Територијалне Одбране и добровољачке јединице ослободиле су Вуковар од Хрватске окупације.

Ратна Архива

Војници Војске Југославије на положају у Копненој Зони Безбедности 2001 године.

Ратна Архива
@ratnaarhivakontakt

Генерал Светозар Андрић, командант Бирчанске бригаде ВРС и Милорад Мишо Пелемиш, командант Јуришног одреда, Другог одреда Специјалне бригаде полиције и на крају командант 10. диверзантског одреда.

Ратна Архива
@ratnaarhivakontakt

Постројавање Мотајичког батаљона, из састава 27. Моторизоване Бригаде ВРС, 1994 године.

Ратна Архива
@ratnaarhivakontakt

Заробљени једанаестогодишњи партизан током операције Шварц. На слици се види како га припадник 7. SS дивизије везује и одводи на испитивање, са ког је овај дечак пуштен. Убрзо после пуштања, овај дечак у цивилу доспева у руке припадника Црне Легије, који су га живог растргали секирама, не знајући да је партизан, али добро знајући да је Српско дете.

Званична верзија која је писана за време СФРЈ јесте да су га одмах Четници стрељали, што уопште није тачно.

Свакодневно Србијански комунистички и грађанистипки гадови приписују најгоре усташке злочине Четницима како би опрали усташки образ, пошто и ми и они знају да је добар део усташких смрадова пребегао у НОВЈ и одједном су мистериозно постали народни хероји.

Ускоро ћемо на нашем каналу почети са разбијањем грађанистичке и комунистичке пропаганде, која својим усраним медијским мрежама блати наше праве хероје и ослободиоце.

Ратна Архива

Руски добровољци из састава 2. Руског Добровољачког Одреда на ратишту.

Ратна Архива

@ratnaarhivakontakt

На данашњи дан 14.11.1994. Погинуо је Бошко Перић Пеша, јунак из отаџбинског рата за ког се веже прегршт јуначких прича. Једна од тих везана је за заузимање приградског насеља Кланац када је Пеша храбро викнуо “беж’те Турци, иде Пеша!”, тада се усправио и кренуо са митраљезом у рукама ка муслиманским положајима. Тада бива са шест метака погођен и тешко рањен. То је било прво од његових шест рањавања. Упркос тешким ранама, Пеша решава да се поново врати на ратиште и брани своју земљу, тиме ставивши одбрану отаџбине изнад властитих интереса и властитог живота.

Иако је 6 пута срце јунака преболело тешке повреде и рањавања, седми пут тог 14. Новембра био је кобан. Пеша је кренуо да извуче опкољене другове, као и увек испред својих војника, јуришао је на муслиманске ровове. Пад бомбе и фатални гелери заустављају овог дивјунака, гелери су Пеши задали смротосне ране. Међутим иако његов последњи јуриш, Пеша је и њега повео јуначки, како би ослободио своје другове, те тако храброшћу, достигао виши циљ и отишао на небеса. Српској омладини Пеша ће заувек бити у сећању. Као неко ко је са 23 године показао трансцендентну храброст, жељу за борбом и одбрану отаџбине, иако јако млад, стао је у небески строј, који ћемо ми чувати од заборава, а када време дође Пешу ћемо осветити!

БОШКО ПЕРИЋ ПЕША - ПРИСУТАН!

| Придружи се Омладини  😀 | | Чет-бот Омладине 📝 | Телеграм Омладине 💬 | Инстаграм Омладине 📹 |

😀 Слава нацији! 😁

Ратна Архива pinned «»

Док остатак света слави примирје у Првом светском рату 11. новембра, ми 13. новембра славимо победу. Јер српска држава је тог 13. новембра 1918. прогласила не примирје, не споразум, не договор, већ победу. Ми смо народ победника и ратника који се не мире, већ узимају судбину у своје руке. Тако су и наши преци пре више од столећа узели ствар у своје руке, и упркос свим страдањима и препрекама изнели славну победу на врховима својих бајонета. Само две године раније држава нам је била под окупацијом, а тог новембра 1918. српска ослободилачка чизма је крочила широм балкана. Нек се други мире и нек кукају над "изгубљеном генерацијом". Наши мртви нису изгубљени, постали су темељ наше слободе. Српски војник је знао за шта се бори. Данас прослављамо победу српског духа у српског оружја.

Живела победа!
Живела Србија!