Ҳақ гап. Мен ойдинда ижарада яшаганимда ҳозиргидан бахтлироқ эдим. Тўғри, уйим йўқ эди, лекин бу бизга сезилмасди… Уй эгаси ҳам зўр инсон эди. Ҳозиргача қизалоғим ўша уйга борайлик, дейди. Чунки, кўп яхши ва хурсандчилик кунлар айнан қизимда ўша хонадонда хотирасида муҳрланиб қолди.
Ховлида қурилиш бошланди, шу билан биргаликда ўзига яраша муаммолар ҳам. Энди уйимиз бор-ку, деб бошида хурсанд ҳам бўлдик, лекин ижарада яшаганимиздек ич-ичимиздан хурсанд бўлолмадик.
Домлани гаплари тўғри. Пул, уй, машинам бўлса, бахтлиман, деб ўйлайсиз экан, қачонки у қўлингизда йўқлигида. Бор бўлса ҳам, у сизга бахт олиб келадими йўқми, буни билмайсиз. Баъзан, ҳамма нарсангиз бўлиб бахтсиз бўласиз, баъзан, ҳаммаси йўқлигида…
Лекин бизда шунақа тушунча борки, уйи, машинаси йўқ инсонга, паст назар билан қаралади. Бу ҳам диндан йироқ тушунчаси бор инсонларда. Агар пайғамбарлар тарихини ўқиса, пайғамбарларни ҳам уйи йўқлари бўлган, ва ҳар бир инсонни ҳаётига мос келадиган пайғамбар топилади.
📝@rahmonali_uz