Устаници и Берлински Конгрес
Растерани из села у кумановским и паланачким равницама, устаници су се, као што смо видели, збили у Козјаку и Ђерману, а много је народа и већина вођа устаничких већ било прешло у Србију. Устаници који су прешли у Србију, често су, до тачног одређивања границе између Србије и Турске, прелазили преко границе у планине Козјак и Ђерман, и тамо су се с осталим својим друговима тукли с турском војском и са жандармским патролама. Устаници су и даље радили да се њихови крајеви присаједине Србији. Тако, чим је у Берлину почео да заседа конгрес великих сила, вође устанка су се искупиле на Козјаку и Ђерману, и тамо су позвали из кумановских, паланачких и кратовских села све кметове и иначе прве људе, и поново су написали молбe Кнезу Милану и Берлинском Конгресу.
Mолба упућена кнезу Милану датирана под 12. јуном 1878. г. на Козјаку гласи:
Ваша Светлост, Премилостиви Господару! Чувши ово дана од наших, градских чорбаџија, који су нас заједно са Турцима од Косова до данас јели, глобили и свлачили, да ћемо и после толике наше проливене крви са нашом браћом Србима, а противу нашег општег непријатеља Турчина остати опет под Турцима ако се не потпишемо под Бугарску; с тога коленоприклоно молимо В. С. нашег јединог и правог премилостивог Господара, да нас присајединиш Србији, јер смо ми Срби у нахијама: Кумановској, Скопљанској, Паланачкој, Кратовској, Ћустендилској, Кочанској, Струмичкој, Штипској, Велешкој, и другим околним, најчистији и најбољи Срби, и наша је земља срце Србије из које поникоше не само наши свети Немањићи, него и држава и књижевност, и слава и моћ и величина и све и свја што је српско било и што је још и данас.
Што и данас сведоче међу стотинама целих, тисућама разваљених светих српских цркава и манастира и разних старих споменика: у Матејчи Св. Богородица, у којој се крунисао краљ Милутин; Св. Ђурађ Нагорички, кога подиже наш свети краљ Милутин за благодарност Богу, што је спасао Србију и сву Европу од навале и поплаве татарске; Св. Богородица Забелска, задужбина Стефана Немање, Св. Богородица Корминска, задужбина краља Радослава и краља Драгутина; Св. отац Прохор Пчињски, задужбина цара Лазара, Св. Јаћим Осоговски, задужбина краља Драгутина и гробница и задужбина деспота Ђурђа Смедеревца; Св. Аранђел у Скопљу, задужбина Стевана Немање; Св. Никола у Штипу, задужбина Стефана Дечанског; Св. Богородица Рилска, задужбина Св. краља Дечанског; Св. Гаврил Лесновски у Кратову, задужбина срп. деспота Јована Оливера; Св. Пантелија у Кочану, задужбина Стефана Немање; и још многе друге цркве и манастири, што подигоше наши српски цареви и краљеви, у нашој земљи, срцу Србије.
Што сведоче многе свете мошти српских светаца и мученика: Св. Прохора Пчињског, Св. Јаћима Осоговског, Св. Ђурђа Кратовског, Св. краља Милутина Софијског.
Што сведоче толике епискупије и митрополије још нашим Св. Савом основане као: митрополија у Моравици Кумановске нахије, бањска митрополија у Ћустендилу, Морожвидска Епископија, Самоковска митрополија, Брегалничка и многе друге које бејаху, и од којих се и до данашњих дана находе трагови.
Што сведочи наш сачувани чисто српски стари језик, којим су говорили још цареви и краљеви наши. Што сведоче наши чисти прави српски обичаји, наша права и чисто српска ношња, и много друго, као и све и свја, да смо ми само прави и чисти Срби, и ништа друго.
Ми потписани из нахија: Кумановске, Кратовске, Криворечке и т.д. као чисти и прави стари Срби и из најчистије и најкоренитије Српске Земље још и последњи пут коленоприклоно молимо В. С. нашег премилог Господара, Светлог Краља, да нас, ма којим начином и срествима ослободи пет вековног ропства и присаједини нашој земљи Књажевини Србији, те ако би се утрле крваве сузе српског мученика, и како би и он једном постао користан члан европске народне заједнице и хришћанског света, иначе, пограничне нахије Кумановска, Кратовска и Криворечка бориле су се заједно с нашом братском српском војском противу нашег општег душманина, не само да не смемо и не можемо наше вратове увући у његов јарам, него смо се решили, пре тога, сви утаманити се и