СвеСрбље (How To Serb)

🇷🇸🇲🇰 Ево како Срби доживљаваху Вардарску Македонију у вријеме Краљевине Србије

У питању је српски извор “Атлас Краљевине Србије са земљописом* по речним сливовима” Петра Шрепловића из 1914. године за основне škole (училишта). Печаћен (štampan) је у Београду и одобрен од Министарства** Просвете (сл. 1).

Осврнути ћемо се само на поглавље Слив Вардара. У pasusu о становништву и занимању житеља овога слива казује се да ту највише живе Срби, па затим Турци, Јевреји, Арнаути, Цинцари и Грци (сл. 2). Уочите да нема нигдје помена њекијем Македонцима или Македонским Словјенима.

Срби на простору Вардарске Македоније постају засебан народ — ткзв. Македонци незванично 1943. године (друга сједница АВНОЈ-а у Јајцу, сл. 3), а званично 1945. по оснивању Титове СФРЈ.

#Земљовид #ВардарскаДолина

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️ СКЕНДЕР КУЛЕНОВИЋ - САПАТНИК И БОРАЦ ЗА СЛОБОДУ


Рођен у Босанском Петровцу 2.9.1910. године, био је српски књижевник и академик.

Отац му је био Салих-бег из старе беговске породице, што указује на могуће поријекло од Кулин-бана. Након наглог осиромашења породице аграрном реформом, прелази у мајчино родно мјесто Травник. Ту је као спољни ученик завршио Језуитску гимназију. Започиње студије права у Загребу али их убрзо напушта и посвећује се новинарству.

1941. ступа у први партизански одред Босанске Крајине. Носилац је Партизанске споменице 1941.и бјеше вијећник АВНОЈ-а на 2. засиједању 1943. године. Током рата пише пјесме, уређујући листове "Босански ударник", Глас, Ослобођење, када настају и његова најбоља дјела.

Његова браћа бијаху сликар Мухамед Куленовић који је убијен у логору Керестинец, и спортиста Музафер Куленовић који би убијен у логору Бањица.

У његовим пјесмама господаре два супротна облика, сонет и поема. Сонете је писао на почетку и на крају свог пјесничког стваралаштва, док из ратних година потичу три његове пјесме: "Стојанка мајка Кнежопољка" (1942), "Писма Јова Станивука" (1942) и "Шева" (1943). Оне су написане по угледу на епске народне пјесме. Најважнија дјела Куленовића су поред поменутих и комедије "Дјелидба", "Вечера" и "А шта сад?" (1947), Сонети (1968), збирке приповједака: "Диванхана" (1972), (дјечија) "Громово ђуле" (1975) и роман "Понорница" (1977).

Стојанка мајка Кнежопољка настала је као пјесничко свједочанство ужаса хрватских великих клања над српским становништвом на Козари. Обликована је по моделу народне тужбалице. Али она је више позив на освету, слављење слободе и живота, него јадиковка мајке што је изгубила три сина у велезлочину. Предсказање побједе извире из исконске вјере човјека у обновитељску снагу природе и неуништивост живота. Раскошно обиље живе материје, плодност њива, снага мушких мишића и бујност женских груди, све се то излило и у језик пјесме, свјеж, неисцрпан, као извор који непрекидно истиче, а никада не губи воду.

Због великог књижевног доприноса изабран је 16.12.1965. за дописног члана САНУ-а, а 21. марта 1974. за њеног редовног члана. Преминуо 25.1.1978. године у Београду.


🖼 Новчаница од 50 "пфенига" (данас фенинга) (1998—2003)


#НовчаницеБиХ #Босна #Крајина #СкендерКуленовић #СрбиМухамеданци


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 Свесрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (29. дио)

1. Учење је свјетлост.

2. Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.

3. Хвали село, а живи у граду.

4. Хвала ти до неба.

5. Хвала ти као брату.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

🗺 Земљовид српскијех „manastira (обитјељи) на тлу данашње Хрватске"!

„Manastiri гусле и гудала, то је српски народ сачувало!"

„Manastiri" (обитјељи) су кроз вијекове били једини стуб за очување Србаља од прјетварања у друге народе на цијеломе српскоме подручју, а посебно на тлу Аустроугарске царевине.

Посебну улогу су имали „manastiri" (обитјељи) на тлу западнијех крајева, превасходно у данашњој Хрватској.

Због жестокога вишевијековнога „rimokatoličkoga" утјецаја и насилнога прјекрштавања ови чврсти стубови су дали јак ослонац у борби за очување свога српскога самобића (identiteta) на тлу тадашње Аустроугарске царевине.

Српски „manastiri" (обитјељи) на тлу данашње Хрватске, иако вијековима уништавани, рушени и прјетварани у „rimokatoličke" богомоље и даље постоје (*иако не сви, њеки су угашени вијековима унатраг), и чуваху Србље на својијем огњиштима.

Посебно се захваљујемо брату Ловри Ђурђићу на изради земљовида (mape) „manastira" обитјељи.

#Земљовид #Манастири

👉 СвеСрбље 👈