СвеСрбље (How To Serb)

ꒌ🏃‍♀️‍➡️🏃‍♂️‍➡️👨‍👩‍👦 Дјечје игре у не тако давној прошлости из разнијех крајева (6. дио)

Прије овога доба, постојаху доба гдје се више дјеца играху у природи, и тако показиваше спријетност за надолазећи живот који долази испријед њих.

Своју спријетност показиваху у различитијем заједничкијем играма: „жмирке", зује", „трухле кобиле", „прјескакање лозе", „игра шуге", итд...

Игра "Арачкиње-барачкиње":

Сама игра захтијева више играча, како било могуће играње игре.
Прије почетка игре, играчи се договоре и подијеле у двије скупине, које током трајања игре стоје једна наспрам друге, на раздаљини од 20 metara. Након подјеле у скупине договом се одрјеђује која скупина започиње игру. Током извођења игре, играчи се држе за руке са својијем суиграчима стварајући ланац. Скупина која почиње игру, супарничкој скупини поставља питање „Арачкиње барачкиње, кога ћете?". На постављено питање играчи из друге скупине се договоре којега играча ће позвати, те узвикују његово име. Најчешће се бира играч најслабије грађе. Прозвани играч се залијета покушавајући пробити ланац супраничке скупине између два играча која сматра за најслабије играче, окрећућу се раменом или надлактицом. Уколико успије враћа се у своју скупину, одводећи једнога од играча супарничке скупине. Међутим, ако не успије пробити ланац, остаје у супарничкој скупину, те се наставља натјецати као њезин члан. Побједник је она скупина која успије на своју страну извршити што већи пријевоз број супарничкијех играча. Након завршене цјелине, играчи се поново дијеле у двије скупине и цијела игра се понавља.

Сам назин долази од ријечи „Арачкиње-барачкиње" долази од турске ријечи harač, што значи допринос, поријез, а други дио је везан за бару. У овоме смислу се односи на крађу играча, и прјенесено значи као harač у турско доба, јер Турци крађаху сјеротињи сву муку и доприносе које они произведише, те гомилаше у своје богатство, док сјеротињу не бацише на кољена. Слично се догађа и овдје у игри крађом играча, и гомилањем украденијех играча из противничке скупине долази се до побједе отимањем.

#ДјечјеИгре

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🦅☦️ САВИНДАН - СВЕТИ САВА И СРПКИЊИЦА (народна пјесма)


Данашњи дан посвећен је највећем и најзначајнијем Србину цијелог средњег вијека и уопштено нашег постојања, а чије наслијеђе живи и до дана данашњег - СВЕТОМ САВИ!

Свети Сава - оснивач наше Српске Православне Цркве 1219. и први Српски Архиепископ, али и прије свега човјек који је најзаслужнији за очување и трајање Српства кроз вијекове и све недаће које смо као народ прошли. Отварао је прве Српске школе (училишта), описмењавао народ, сакупљао и записивао народне обичаје, помирио своју завађену браћу Вукана и Стефана Првовјечаног који годинама ратоваху око пријестола Рашке.

Творац "Крмчије" тј. "Законоправила" 1220. године као првог и основног законика не само новоосноване СПЦ, него и својеврсног првог устава Немањићке државе, као и прво дјело писано на народном Српском језику.

Оснивач је манастира Хиландар и изузетно поштован и цијењен светитељ и у бројним другим црквама попут Руске, Јерусалимске, Бугарске, Грузијске, Грчке, Румунске и бројних других Православних цркава, чак и у Римокатоличанству.

СРЕТАН САВИНДАН СВИМА КОЈИ СЛАВЕ!!! 🙏ꒌ☦️

Послушајте народну пјесму у његову част (са енглеским и руским преводом) и подијелите са пријатељима причу о Светом Сави у опису видеа:

https://youtu.be/SAQHoBd23cs


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 Свесрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (25. дио)

1. Тешко ногама под лудом главом.

2. Тешко свуда своме без својега.

3. Тиха вода бријеге рони.

4. Тражи хљеба пријеко погаче.

5. Трипут кроји, једноч сијеци.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️Најзападнија и посљедња српска пријестолница у срједњем вијеку!

Висућ град, или Град Унац је тврђава из срједњега вијека у којем се налазио двор, пријестолница и мјесто становања посљедње српске срједњовјековне краљице Јелене Бранковић Томашевић која бијеше удата за Стјепана Томашевића, задњега босанскога краља и деспота Србије.

Висућ град се налази у селу Награђе у општини Дрвар.

Накратко у та бурна, тегобна и тешка врјемена Висућ град бијаше пријестолница српскијех држава, или оно што остаде од њих наљетом Турака на ове просторе.

За више о причи о најзападнијој пријестолници код Србаља погледајте доље означени снимак.

https://www.youtube.com/watch?v=lCw8VLbFBzg

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (24. дио)

1. Тјерао зеца, па истјерао вука.

2. Тешко дому у коме нема слоге.

3. Тешко земљи куда прође војска.

4. Тешко је чувати туђе новце, и своју жену.

5. Тешко коњу кога слијепци тјерају.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

Велика препорука да запратите Телеграм канал портала Фронтал из Републике Српске. Не објављују превише садржаја, али оно на шта вам они скрећу пажњу је најчешће сасвим другачије од оног што можете видјети у другим каналима и медијима https://t.me/frontalrs

❗️ЈЕЗИЧКА ЗАНИМЉИВОСТ КОЈУ МОРАТЕ ЗНАТИ:

Приједмеци прѣ и прѣд су српски приједмеци, те су јако плодоносни приједмеци у српскоме језику:

Ријечи попут:

опријекосила, пријебац, пријебир, пријебјег, пријебој, пријебол, пријевала, пријевара, пријеварник, пријевид, пријевјез, пријевјес, пријевлака, пријевласт, пријевод, пријеводник, пријевоз, пријевозник, пријевој, пријевор, пријеворница, пријеврат, пријевратан, пријевратник, пријеврт, пријеврта, пријевртањ, пријегаз, пријегаљ, пријегиб, пријеглавица, пријеглас, пријеглед, пријегледник, пријегнути, пријеговор, пријегон, пријегор, пријегорник, пријеграда, пријеградак, пријегршт, пријед, приједак, приједвод, приједзнак, приједио, приједјел, приједводник, приједворје, приједзиђе, приједјевак, приједјело, приједлагати, приједлог, приједложак, приједложити, приједмет, приједметак, приједнаставак, приједњи, приједол, приједор, приједорина, приједрасуда, приједсједник, приједставка, приједставник, приједстанак, приједстојати, пријеђашњи, пријежив, пријежити, пријежник, пријез, пријезати, пријезвук, пријезид, пријезида, пријезир, пријезиран, пријезор, пријезоран, пријезрен, пријезуб, пријек, пријекад, пријекап, пријекид, пријекидан, пријеклад, пријекладник, пријеклат, пријеклет, пријеклоп, пријеклопник, пријеклопац, пријеко, пријеков, пријековрјемено, пријекомјерно, пријекоп, пријекор, пријекорник, пријекост, пријекрет, пријекрст, пријекуп, пријекупа, пријекупац, пријелаз, пријелазак, пријелазан, пријелазник, пријеласка, пријеласник, пријеласт, пријелет, пријелик, пријелов, пријелог, пријелом, пријеломан, пријеломник, пријељев, пријељуба, пријељубник, пријељуботворац, пријељуботворка, пријемаз, пријемац, пријемда, пријемет, пријемјер, пријемор, пријеморник, пријемосница, пријемост, пријемот, пријемоћ, пријемоћник, пријенос, пријеносан, пријеносник, пријепад, пријепадан, пријепадник, пријепак, пријепаст, пријепек, пријепир, пријепирка, пријепис, пријеписка, пријеписник, пријепјев, пријеплет, пријепоље, пријепона, пријепор, пријепород, пријепорука, пријеправка, пријепред, пријепрјека, пријепржак, пријепук, пријепун, пријепуст, пријерада, пријерез, пријеров, пријерод, пријерода, пријесад, пријесадак, пријесадница, пријесан, пријесаница, пријесап, пријесвлака, пријесјед, пријесјек, пријескок, пријеслачак, пријеслик, пријеслика, пријеслов, пријеснац, пријесно, пријесол, пријесолац, пријесрт, пријестој, пријестол, пријестолник, пријестолница, пријестолодржац, пријестолонасљедник, пријестоље, пријестран, пријеступ, пријеступан, пријеступник, пријесуда, пријесудан, пријесудник, пријесудница, пријет, пријетвор, пријетворба, пријетворник, пријетворство, пријетежно, пријетек, пријетити, пријетјер, пријетјеча, пријетклон, пријетња, пријетпис, пријетпјев, пријетпоставка, пријетовар, пријеток, пријетоп, пријеточ, пријетплата, пријетплатник, пријетраван, пријетрага, пријетран, пријетрг, пријетрес, пријетржац, пријетржица, пријетршкиња, пријетрк, пријетур, пријетход, пријетходан, пријетходити, пријетходник, пријетходница, пријећи, пријехлада, пријеход, пријехрана, пријехранак, пријеци, пријецрт, пријечага, Пријечанин, Пријечанка, пријечит, пријечка, пријечна, пријечник, пријечница, пријечњак, пријешавши, пријешао, пријешло, пријештак, пријештап, самопријеглед, самопријегор, самопријегорник, самопријегорница, упријекрст, упријесан.

Из приложенијех облика као што се може видјети приједмеци прије и пријед су јако плодоносни приједмеци у српскоме језику.

Приједмеци прије и пријед су настали од прасловјенскијех приједметака prě и prěd који се касније налазе у старословјенскоме језику као приједмеци прѣ и прѣд, и у црквенословјенскоме језику такође као приједмеци прѣ и прѣд, као и у старосрпскоме језику прѣ и прѣд.

Ијекавски облици код овијех случајева су прѣ у прије, те прѣд у пријед.

📚 Извори:
‣ Александар Р. Лончар Раичевић - Рефлекси јата иза сонанта р у савременој говорној пракси, 2013. Г.
‣ Бранислав Остојић Драгомир Вујичић Речник (и)јекавизама српског језика, 2000. Г.
‣ Вук Караџић - Српски рјечник, 1852. Г.
‣ Милан Шипка - Правопис српског језика, 2010. Г.

#Језикословље

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🏃‍♀️‍➡️🏃‍♂️‍➡️👨‍👩‍👦 Дјечје игре у не тако давној прошлости из разнијех крајева (5. дио)

Прије овога доба, постојаху доба гдје се више дјеца играху у природи, и тако показиваше спријетност за надолазећи живот који долази испријед њих.

Своју спријетност показиваху у различитијем заједничкијем играма: „жмирке", зује", „трухле кобиле", „прјескакање лозе", „игра шуге", итд...

Игра "Шуге":

Једно дијете се изабере које ће бити "шуга", а његов задатак је јурити остале играче и додиром пренијети кобајаги шугу (условно значење је помало чудно) првом учеснику игре којег стигне. Затијем тај други јури остале учеснике... Може се играти унедоглед, све док дјеци не досади. У овој игри, дјеца се доста крећу, уз велики број промјена правца крећања, брзе почетке, нагла убрзања. Зато је одлична за сналажење у простору, развијање усаглашавања покрета и загријевање свију мишића.

#ДјечјеИгре

👉 СвеСрбље 👈

⚜️ꒌ Предиван говор нашег великог глумца Слободана Ћустића, рођеног у Осињу код Дервенте ꒌ⚜️

#ДеветиЈануар #Родољубље

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ⚜️ СРПСКА Р. БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА – ЗА ВЈЕЧНОСТ РОЂЕНА (2/2) ⚜️ꒌ

Данас славимо ту искру која нас је увијек истицала и водила до неслућених висина слободоумних мисли Петра Кочића, Алексе Шантића, Јована Дучића и непојмљивих достигнућа нашег нобеловца Иве Андрића, Меше Селимовића, Мехмед-паше Соколовића и човјека који је заувијек промијенио свијет те остао уписан у вјечност, најславнијег сина наше Крајине и уопште српског рода, Николе Тесле ꒌ🐺, те и многих других многобројних наших великана, који живјеху у вјери великог ослобођења и обнове наше велике и моћне краљевине Твртка првог Котроманића!

Та искра наставља горити и у овим тешким врјеменима и на нама је да прослављајући овај дан, врједнујући и борећи се за његов значај и слободу коју он представља пренесемо ту вјечну искру наше, босанске, елегичне духовитости, довитљиве домишљатости и веселе нарави испуњене сјетом и тугом за пострадалим претцима који увијек чврсто стајаху на кућном прагу бранећи своје огњиште, породицу и право да буду то што јесу, Срби, и своји на своме.

9. јануар је за нас оличење поново васкрсле и ЗА ВЈЕЧНОСТ РОЂЕНЕ наше СРПСКЕ отаџбине и матице, Босне и Херцеговине ꒌ⚜️, он је за нас оличење храбрости, истрајности, духовитости, довитљивости, али и вјечите и непрестане борбе за живот, останак и опстанак наших предака који морамо продужити и оставити у наслијеђе покољењима која долазе!

Нека нам вјечно живи једина права и истинска Босна и Херцеговина ꒌ⚜️ која одувијек бијаше српска и постоји упркос свим напорима да нам је огаде, обесмисле, укину, отму и прогласе за неки њихов тзв. „ефбих“ 🇧🇦који није никада прије 1995. ни постојао.

Нек нам заувијек у срцима сја наша ЗА ВЈЕЧНОСТ РОЂЕНА искра неугасног и вјечног пламена јунаштва и пркоса, наша Српска р. Босна и Херцеговина ꒌ⚜️️ , догодине у Книну, Сарајеву, Дубровнику, Сплиту и Мостару ꒌ⚜️!


#ДеветиЈануар #родољубље

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺☦️ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ ПРОСЛАВЕ БОЖИЋА У КРАЈИНИ

Божић у Србаља не може проћи без полазника, чеснице, цицваре, прасета и јагњета, те разноврснијех обичаја зависно од краја гдје се налазе Срби.

Полазник је прва особа која долази у кућу рано ујутро, он је „посебан гост" који ће донијети сријећу у породицу.

Чесница се рано ујутро на Божић замијеси, углавном од пшеничнога брашна, те се у њу стављају златници или новчићи. Онај ко извуче златник или новчић ће пријема народноме вјеровању имати новаца цијелу годину која надолази.

Цицвара је предањско јело које се прави од брашна, воде и скорупа. Управо се са овом храном ујутро рано врши пријекид поста, јер је то прво јело које се са чесницом рано ујутро једе на Божићни уранак.

На Божићноме столу се поријед цицваре, свијеће, чеснице и Божићнога хљеба, обавезно налази печено прасе или јагње, јер се пост завршава на Божићом.

Њека је сријетан Божић свијем православнијем Србима на данашњи дана! Много радости, сријеће и весеља, те њека вам буде успјешна и благословљена наредна година.

#Божић #Крајина #Обичаји

Поздрав од управника станице
СвеСрбље.

ꒌ🗣РИЈЕЧ "УСТАША" У СРПСКОМЕ ЈЕЗИКУ ПРИЈЕ НДХ ⚜️ꒌ

Усташа и усташе у српскоме језику прије Другога свјетскога рата је била уобичајена као и свака друга ријеч која се данас користи у српскоме језику

Многе познате личности из српске повијести бијаху усташе, попут краља Петра 1. Карађорђевића који четоваше у „Херцеговачко-крајишкој буни", илити „Невесињској пушци" као усташа (=устаник) под ратнијем именом Петар Мркоњић.

У Старој Србији и Македонији бијаху отприлике у истоме раздобљу „српски усташи" као један од израза за устанике и борце против турскога или бугарскога завојевача.

#Језикословље

👉 СвеСрбље 👈

🖼👵🏼ꒌ Жена из Карлобага (1870—1878)

📚 Извор:
Наслов: Die Serben an der Adria (1870—78): Sammlung von Trachten und Typenbildern der Serben an der Adria im Bereich zwischen Rijeka und dem nördlichen Albanien.
Срби Јадрана: Прикуп ношњи и одора Срба Јадрана између Ријеке и сјеверне Албаније.
Творац: Heinrich Mercy Sohn (Хајнрих Мерси Зон)
Мјесто издавања: Праг.

Слику изради litograf Лудвиг Салватор (Ludvig Salwator).

#Далмација #Ношња #Сликарство

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ СВЕСРБЉЕ - О КАНАЛУ И ИДЕЈИ ВОДИЉИ


Желили бисмо се овом приликом захвалити свим нашим пратиоцима, гдје год се налазили на земаљском шару. Без вас ништо од овога не би било могуће јер нас ваша подршка и жеља за заједничким учењем о нашем наслијеђу нас подстиче истрајати на овом путу већ преко 6 година.

Још давне 2018. када осмислих цијели овај подухват, наша жеља бијаше на савремени начин описати и дочарати свијету ко су и шта су прави Срби осликавајући живо (колико је то могуће) наше пребогато и неописиво разноврсно изворно даворијско (muzičko) стваралаштво а послије и повијест, предање, обичаје, језик, народне умотворине, уљудство (kulturu) и уопште све везано за наш, Српски народ са нагласком на запостављеније крајеве попут Босне и Херцеговине ꒌ⚜️ одакле сам и сам, уопштено све "западно од Дрине" и остале крајеве махом изван чврсто и недвојбено српских крајева са јаком државношћу у скоријој прошлости (тј. Србије ꒌ🦅 и Црне Горе ꒌ🏔).

Отуда и почетни назив који истрајава (How to Serb) који је настао због приједлога мојих пријатеља широм свијета. Та замисао дуго луташе мојом главом како осмислити име те отпочети овај нимало лак и врло одговоран подухват. Надахнуће је дошло изненада, слушајући пјесму "Црвен Цвете" у извођењу Србских Православних појаца, што и бјеше прва пјесма коју обрадих на Јутјубу.

2024. година, која је сада већ скоро у потпуности иза нас била је заиста пресудна и преломна по многим питањима за нас. Започели смо приповједачки сплет оживљених Шаљивих Народних Умотворина, прикупили смо још мноштво изворних србских ријечи, бројне занимљивости о српским обичајима, ношњама, животу из разних крајева, и отпочели радити на доста kontraverznom раздобљу Одбрамбено-Отаџбинског рата и бројне друге.

За све ово, награђени смо са врло значајних првих 1.000 пратилаца на Јутјубу (тренутно преко 1.300) и 3.000 пратилаца на Телеграму (тренутно преко 3.100) на чему смо вам свима веома захвални.

Трудићемо се правити још бољи и разноврснији садржај, окупљајући и оплемењујући Србе из свих србских крајева. Уколико желите нешто нарочито препоручити чиме сматрате да бисмо се требали бавити или вас просто нешто занима, напишите нам приједлоге у опаскама испод објаве.

Посебна захвалност овим путем иде Алекси, Радовану и Стефану, мојим саборцима, браћи по увјерењу, перу, жељама и сновима о некој бољој, љепшој, сјајнијој и шароликијој будућности нашег народа без којих би се овај пламичак наде већ одавно угасио.

Подијелите овај kanal по друштвеним мрежама; испричајте пријатељима, родбини. Немојмо се стидјети и срамити свог србскога рода и поријекла.

Желимо свима пуно здравља, среће и успјеха у свему у наредној години.


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

Братска љубав спаси manastir од уништења у Крајини.

Свјема нами је добро познат случај из повијести Мехмеда паше Соколовића због којега опстаде црквена независност Српске Православне Цркве дуже него што би опстала без његовога залагања.

Мање нам је познато или никако случај Хасана паше Предојевића који обнови и сачува битну српску свјетињу, тј. обитјељ (manastir) Рмањ у Крајини готово истовјетно као што је то уради и Мехмед-паше Соколовић са Српском црквом у тешка врјемена.

Иако је краткотрајно трајала та узајамност између паша и Српске цркве, али вриједи помена како је Хасан-паша Предојевић рођен као Никола Предојевића чувао свјету обитјељ Рмањ због властитога брата Гаврила Предојевића који бијаше инок (monah) у дотичној свјетој обитјељи тј. Рмњу.

Сматрате ли како је и ова личност заслужила споменик сличан или истовјетан ономе у Андрићграду / Каменграду гдје стоји споменик двају браће Соколовића?

Искрена пријепорука; „Уколико желите, „film" можете погледати о обитјељи Рмањ на вези испод.

https://www.youtube.com/watch?v=tnVKMChNP8I

#Повијест

👉 СвеСрбље 👈

🎦Филм „РЕПУБЛИКА СРПСКА: БОРБА ЗА СЛОБОДУ"- УТИСЦИ

Управо одгледах овај „film" Бориса Малагурскога који говори о борби Србаља западно од ријеке Дрине за слободу од туђинске власти.

„Film" је јако добро приказан, и описује догађаје из далеке босанско херцеговачке прошлости, исто као и оне догађаје из ближе нам прошлост на тлу Босанскохецеговачке државе.

У „filmu" је врло добро показано како је тај простор од давнина био „српска земља", дајући имена најпознатијих владара из повијести сриједњовјековља, попут бана Матеја Нинослава, бана и краља Стјепана Твртка Котроманића, и износе се докази о њиховоме српскоме поријеклу и самобићу у повељама у којима пише како се они саму изјашњаваху, попут Стјепана Твртка Котроманића „краљ Србљем Босне, Поморјем и Западнијем странама".

Поријед сриједњовјековне у „filmu" је јасно приказана и новија повијест под влашћу странаца, и како, и на који начин они владаху на тијем просторима још од пада сриједњовјековне Босне под турску власт. У ту сврху дају примјер пописа становништва при доласку турске власти, који показује тежње и намјере турскијех власти, али и посљедице и начин њихове владавине. Неизоставан је дио и аустријска власт која је такођер уплијетавши своје прсте у Босну и Херцеговину обликовала новостворену смјесу народа и различитијех вјера у своје доба моћи.

Погледајте „film" Бориса Малагурскога о бурној повијести, и борби Србаља западно од ријеке Дрине за слободу од туђинске власти.

Искрена пријепорука; „Уколико желите, „film" можете погледати овдје на дољепоменутој вези"

https://watch.plex.tv/movie/srpska-the-struggle-for-freedom

#Повијест

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🏃‍♀‍➡️🏃‍♂‍➡️👨‍👩‍👦 Дјечје игре у не тако давној прошлости и разнијех крајева (4. дио)

Прије овога доба, постојаху доба гдје се више дјеца играху у природи, и тако показиваше спријетност за надолазећи живот који долази испријед њих.

Своју спријетност показиваху у различитијем заједничкијем играма: „жмирке", зује", „трухле кобиле", „прјескакање лозе", „игра шуге", итд...

Прјескакање лозе:

За ову игру је потрјебна лоза, обично се налази по врбама поријед ријека и потока, дужине 3-4 metra. Ову игру игра најмање троје играча, два играча затегну лозу између себе и потом је зањишу и врте тако правећи велике кругове. Трећи играч „ускаче“ у круг прјескачући лозу кад је у положају ближе земљи. Исход је што више пута прјескочити лозу. Ко нагази лозу прилоком скока мијења играча који врти лозу и тако унедоглед док се не уморе. Вјешти играчи могу лозу прјескакати заједно удвоје, по троје, пак и по четверо истоврјемено.

#ДјечјеИгре

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (23. дио)

1. Старци боље на далеко виде.

2. Сто људи, сто ћуди.

3. Страх је већ пола несрјеће.

4. Стрпљења! Врјеменом од траве постаје млијеко.

5. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи је али зубе поломи.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијем.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺📜 КРАЉ МИЛИДУХ И ЛЕГЕНДА ЗАЈЕДНИЧКОГ СРПСКОГ ПОРИЈЕКЛА (2)


Не зна се гдје је краљ Милидух сахрањен, али према народном предању сматра се "да он и није погинуо, него да са свим српским краљевима спава у једној пећини код Герлица и да ће се пробудити кад буде било вријеме да се ојача Лужица."

Према једном другом предању Лужичких Срба, краљ Милидух такође имаше двојицу синова који су се подијелили тако да је један од њих повео дио српског народа на југ, (односно Балкан), а други остао у Полабљу са дијелом народа који је временом у великој мјери понијемчен. Остаци тог народа су наизглед данашњи балкански Срби и Лужички Срби.

Према овом предању, Сорби тј. Лужички Срби (Serby / Serbja) , не само да су сродници, него имају и заједничке прјетке са дијелом Срба на Балкану.

Додатно у прилог томе иде и занимљивост да у сва 3 језика (горњолужчкосрпски, доњолужичкосрпски и српски) само име Срб се сматра да води исто корјенословно поријекло и значење "сродства по млијеку", "онога који припада истој породици" тј. сродника (рођака).

Народи Лужички Срби и Срби на Балкану и по Плинију Старијем (из средине 1. стољећа н.е.) имају исто поријекло, а "потичу из нездравих крајева око мочваре Меотид. (Околина Азовског мора) Одатле су се "Сораби-Словени" раздвојили у двије скупине; једна је отишла у Германију (Лужица), а друга у Панонију и Горњу Мезију (Балкан)."

У близини мјеста погибије Милидуха данас се налази град Србиште тј. Цербст (њем. Zerbst) који има око 23.000 становника.

На слици је приказана црква св Бартоломеја у Србишту.

📚 Извори:
Einhard - "Lebensbeschreibung Karls d. Gr." (Житије Карла Великог) 812.
„Annales Regni Francorum" (Списи Франачког краљевства) 741-829.

#Предање #ЛужичкиСрби


👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺📜 КРАЉ МИЛИДУХ И ЛЕГЕНДА ЗАЈЕДНИЧКОГ СРПСКОГ ПОРИЈЕКЛА (1)


Краљ Милидух бијаше лужичкосрпски краљ (по неким изворима и knez) у раздобљу 790-806. године. Он владаше у долини ријеке Лабе (њем. Elbe) гдје се помиње као један од најпознатијих лужичкосрпских краљева из раног средњег вијека. Његова владавина остаје запамћена по побуни против франачке владавине Карла Великог коју је предводио. Милидух и други словенски принц Несита погинули су у борби са Францима у близини садашњег града Вајсенфелса, на југу тзв. "Источне Њемачке", нешто сјеверније од границе са Чешком.

Овој побуни претходила су франачка освајања лужичкосрпских племена у долинама ријека Лабе и Зале 766. године, устанак 782. успијева ујединити сва словенска племена као "Serbe" који ослобађају неке области, али оне падају под Франке већ 789. године. Милидух 806. године успијева искористи рат између Франака и Словена у Бохемији (данашња западна Чешка) како би подигао велики устанак који је убрзо угушен. Након овог устанка, у 9. вијеку племенски савез се знатно шири, а појам Serby се шири све до ријеке Одре (која извире у Чешкој те пролази кроз Пољску и град Вроцлав настављајући свој ток кроз западну Пољску, све до Шћећина и Балтичког мора).

На слици је приказан простор долине ријеке Лабе (Албе) који се назива Полабље.


📚 Извори:
Einhard - "Lebensbeschreibung Karls d. Gr." (Житије Карла Великог) 812.
„Annales Regni Francorum" (Списи Франачког краљевства) 741-829.

#Предање #ЛужичкиСрби


👉 СвеСрбље 👈

ꒌ✍️ Заштитимо ћирилицу

Ћирилица је на рубу изумирања, иако се правно наводи како је то главно српско писмо. Латиница је свеприсутна на улици (више у Србији него у Српској*), у дописивању, у књигама, образовању...

Један од неопходнијех услова (увјета) како бисмо одиста били родољуби (patrioti) јесте користити наше писмо ћирилицу, а не туђе писмо латиницу. Не попуштајмо притисцима споља: када говоримо / ћаскамо на српском, пишијмо нашијем писмом. Изговори попут "мој telefon нема ћирилицу", "лакше ми је латиницом" су само плод љенштине.

Је ли богатство користити два писма? Није, јер латиница није дио нашег насљеђа. Замислијте да тјерате говорнике енглеског језика да им друго и равноправно писмо буде ћирилица јер ће тиме "обогатити свој језик". Гледали би вас као да сте сметнули са ума. Што не бисмо увели и арапско писмо, јер наш српски језик, тобоже, није довољно богат и разноврстан? Глупости.

Зато одлучисмо ријечи несрпског поријекла (=позајмљенице) на нашој станици писати латиницом како би се јоште боље указало како оне нијесу наше српске ријечи и као такве садрже нешто туђе, неизворно за нас.


🙏 Молба за пратиоце станице СвеСрбље

За почетак вас позивамо да сви ставите име ваше на Телеграму на ћирилицу који до сада нијесте, а да опаске (komentari) ове објаве буду искључиво искуцкане азубком (ћирилицом или глагољицом).

Уколико имате питања како убацити tastaturu на ћирилици, како на telefonu (зивкалу) или računalu или слично, слободно нам се обратите.

#Ћирилица

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺 КНИНСКА КРАЈИНА 19.12.1991. - 12.11.1995.


На данашњи дан 1991. године основана је Книнска Крајина ꒌ🐺 под званичним називом "Република Српска Крајина" (у наставку РСК) као одговор на поступке apartheida против Срба од стране власти у тадашњој "СР Хрватској" на њеној teritoriji. Настала је спајањем САО Крајине, САО Западне Славоније и САО Источне Славоније, Барање и Западног Сријема. Већим дијелом своје територије простирала се на подручју некадашње Војне Крајине у Аустроугарској која је настала у 17. вијеку након Великих сеоба Срба.

Главни град јој бијаше Книн са 12.331 становника. Осим Книна, већи градови РСК су били Вуковар (44.639) и Петриња (18.706). РСК је 1991. године имала 470.000, а 1993. године 435.000 становника на површини од 17.040 км².

Према Уставу РСК , основна управна јединица је била општина, која је обухватала главно насеље, његово језгро и околна насеља. У саставу Книнске Крајине бијаше укупно 28 општина. РСК је обухватала шест повијесно-земљописних области по којима бијаху сразмјерно величини распоређене снаге Српске војске Крајине:

Сјеверна Далмација — површина 3.450 км². Границе сјеверне Далмације су са сјевера Велебит, са истока Динара, са југа Косово поље и Петрово поље и са запада Задар и јадранска обала. Општине: Книн, Бенковац, Обровац, Дрниш и Задар.

Лика — површина 4.808 км². Границе Лике су са сјевера град Плашки, са истока ријека Уна, са југа ријека Зрмања и са запада линија Медак—Теслинград. У овој области се налазе и Плитвичка језера. Општине: Кореница, Доњи Лапац, Грачац и Плашки.

Кордун — површина 2.306 км². Границе Кордуна су са сјевера ријека Купа, са истока ријека Глина, граница са Босном и Херцеговином, са југа планине Пљешевица и Мала Капела и са запада ријеке Мрежница и Корана. Општине: Слуњ, Крњак, Вргинмост и Војнић.

Банија — површина 3.456 км². Тачне границе области нису биле одријеђене а захватала је општине: Глина, Петриња, Костајница, Двор на Уни и дио општине Сисак.

Источна Славонија, Барања и западни Сријем — површина 2.511 км². Границе ове области бијаху на сјеверу Мађарска, на истоку СР Југославија, на југу ријеке Дунав и Сава и на западу линијом Осијек—Винковци. Општине Бели Манастир, Вуковар, Даљ, Мирковци, и Тења, као и дијелови општина Осијек, Винковци и Жупања.

Западна Славонија — површина 5.062 км², али под управом РСК бијаше само 558 км², јер је Хрватска војска у јесен 1991. спровела низ напада и запосјела већину ове области. Општине под управом РСК: Окучани, Пакрац.

Незванична химна РСК бијаше препјев пјесме ЈКВуО под називом "Соколови Сиви 'тићи" који дочараваше непокорни дух и борбеност Срба са ових простора, осуђених на милост и немилост увијек знатно надмоћнијег и крволочног непријатеља.

https://youtu.be/oGaEttaLNJU

#Крајина #Книн #обљетница #годишњица


👉 СвеСрбље 👈

🖼👩🏼‍🦰ꒌ Жена из Шибеника (1870—1878)

📚 Извор:
Наслов: Die Serben an der Adria (1870—78): Sammlung von Trachten und Typenbildern der Serben an der Adria im Bereich zwischen Rijeka und dem nördlichen Albanien.
Срби Јадрана: Прикуп ношњи и одора Срба Јадрана између Ријеке и сјеверне Албаније.
Творац: Heinrich Mercy Sohn (Хајнрих Мерси Зон)
Мјесто издавања: Праг.

Слику изради litograf Лудвиг Салватор (Ludvig Salwator).

#Далмација #Ношња #Сликарство

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (22. дио)

1. Сит гладном не вјерује.

2. Слабо слови, али добро лови.

3. Сријећан је онај који сједи у својој кући.

4. Сријећа се састоји од избјегнутих несријећа.

5. Старије је јутро од вечери.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

🗺 Земљовид српскијех manastira на тлу данашње Црне Горе

Manastiri, гусле и гудала, то је српски народ сачувало!

Обитјељи (manastiri) су кроз стољећа били једини стуб за очување Србаља од прјетварања у друге народе на цијелом српском подручју, па тако и на тлу Црне Горе која бјеше, руку на срце, једини срједњовјековни простор који остаде независан од турске власти. На њезином простору долази до сукоба вјера двију освајачкијех свијета: ислама и римокатоличанства.

Посебну улогу су имале обитјељи на тлу Црне Горе у борби за ослобођење о турске власти кроз минуле вијекове, попут „Цетињске обитјељи".

Због жестокога вишестољећног исламскога и римокатоличкога утјецаја и насилног прјекрштавања ови чврсти стубови су дали јак ослонац у борби за очување српскога самобића (identiteta) на тлу тадашње и једине слободне српске државе до почетка 19. стољећа.

Српске обитјељи данашње Црне Горе, иако стољећима уништаване, рушене и даље постоје (*иако не све, њекоје бијаху уништене), и чуваху Србље на својијем огњиштима.

Посебно се захваљујемо брату Ловри Ђурђићу на изради земљовида (mape) обитјељи.

#Обитјељ

👉 СвеСрбље 👈

Браћо и сестре, желим вам представити нов и веома занимљив kanal на Телеграму.

У питању је расадник који је на Инстаграму присутан више година и који ме је одушевио својим начином пословања и обуком људи.

Своју дјелатност заснивају на ријетким садницама, које су заборављене и раде на томе да врате ‘у живот’ старе изворне врсте биљака које су на изумирању, поред њих раде и класичне саднице, као и саднице претежно из Азије које су непознаница на нашим просторима, а изузетно лијепо успијевају на истим.

Канал вриједан пажње, нећете зажалити ако га запратите ❤️

https://t.me/vinmarkovic

🌿ꒌ Добро дошли на Расковник: платформу за истраживањe српског језичког насљеђа

Расковник је подухват Института за српски језик САНУ унутар којег се развија inovativno, прошириво и tehnološki напредно окружење за digitalizaciju српског речничког насљеђа и развој оруђа за истрагање српског језика и уљудства (kulture). Подухват је зачет у novembru (студеном) 2015. уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, а развија (developuje) се у сарадњи са Центром за дигиталне хуманистичке науке и DARIAH-RS.

Расковник је чаробна биљка која откључава браве и katance. Расковник не пружа браварске услуге али помаже у „откључавању” језичкијех тајни. На њем можете извршити претрагу ријечи и израза из мнозијех српскијех речника, а ево који су све доступни:

🔖 Српски рјечник (1818; 1852): Вук Стефановић Караџић
Број одредница: 46.910
Замјера му се са правом што слабо обухваћа грађу јужнијех и источнијех српскијех крајева (Стара Србија, Македонија, Косово и Метохија, Сјеверна Албанија, Шоплук...). Можда би најтачнији његов назив био "Рјечник српскијех новоштокавскијех говора", што чини најголемији дијел његове грађе, али о овом се може расправљати.

🔖 Речник косовско-метохиског дијалекта (1932; 1935): Глиша Елезовић
Број одредница: 13.556

🔖 Речник говора јужне Србије (1998): Момчило Златановић
Број одредница: 9.178.
Речник Врања и шире околине, састављен на основу грађе из живијех говора и усменог народног стваралаштва тога краја.

🔖 Рјечник говора Прошћења (1995): Милош Вујичић
Број одредница: 5.213
Обрађена грађа из живог говора становника Прошћења, села (васи) у опћини Мојковац (Црна Гора).

🔖 Рјечник дубровачког говора (2002): Бојанић и Тривунац
Број одредница: 9.940
Речник Дубровника и његовијех приједграђа. Садржи ријечи и изразе које су се могле чути у 1. поли 20. стољећа.

Уколико вас занима јесте ли њекоја ријеч хрватска или њечија друга, претражите на Расковнику и за већину ћете се увјерити да постоје и у говору Срба (узгред мнози Срби тад задржаше своје народно име за разлику од њиховијех потомака). Много штошта се промијенило за два стољећа, а језик Србља тад бијаше доста чистији и ближи нашему бићу и начину размишљања. Све што вам је потребно јесте међумрежна (internet) веза и са лакоћом можете богатити свој особни рјечник. То ће допринести вашему тачнијему изражавању и бољему разумијевању од стране другијех саговорника који говоре српскијем језиком и његовијем изводима (derivatima).

Leksikografska platforma нуди и можност напредне претраге коришћењем посебног језика CQL (corpus query language) ради подеснијег и ужег тражења жељенијех налаза (rezultata). На примјер, могу се претражити све одреднице које се завршавају на “овић”, затим сложени упити који враћају примјере са српски или србски. Подробније на овој повезници.

#језикословље

👉 СвеСрбље 👈

📜Је ли доиста српскији „pasoš" од путовница, или је обрнуто?

„Pasoš" је корјенословно ријеч; која је дошла као туђица у српски језик; која долази од старе угарске ријечи „paszus"; док она потјече изравно од њемачке ријечи „Pass"; а ова ријеч вуче своју везу и коријење од старе француске ријечи „passe" што значи кључ, или дозвола.

У односу на ријеч „pasoš" која је туђица ријеч „путовница" потјече од домаће српске ријечи путовати, ићи његдје која свој пут може вући до старосрпске ријечи пѫтовати, која потјече од прословјенске ријечи pǫtovati.

Иако је ријеч „путовница" кованица из 19-ога вијека, она је скована од нами добро познате ријечи коју чујемо сваки дан, тј. од ријечи „путовати".

То што је туђица „pasoš" устаљенија, и што „путовницу" користе и други није оправдање и образложење за њезино некориштење, јер из приложенога можете видјети како је кориштаху стари српски писци у 19-оме вијеку

На слици је приказан начин кориштења ријеч „путовница" која се користила у српскоме језику још у 19-оме вијеку, тј. 1888-ога љета Господњега.

#Језикословље

👉 СвеСрбље 👈

🖼🧔🏼ꒌ Муж из Каштеле* (1870—1878)

* Град у Далмацији близу Сплита.

📚 Извор:
Наслов: Die Serben an der Adria (1870—78): Sammlung von Trachten und Typenbildern der Serben an der Adria im Bereich zwischen Rijeka und dem nördlichen Albanien.
Срби Јадрана: Прикуп ношњи и одора Срба Јадрана између Ријеке и сјеверне Албаније.
Творац: Heinrich Mercy Sohn (Хајнрих Мерси Зон)
Мјесто издавања: Праг.

Слику изради litograf Лудвиг Салватор (Ludvig Salwator).

#Далмација #Ношња #Сликарство

👉 СвеСрбље 👈

Србин је одувијек био гостопримљив

Словјенско гостољубље је, како у прошлости тако и данас, на доброме гласу. До данас су Срби у планинским, издвојеним крајевима у цјелини очували овај лијепи обичај гостопримства, а његови поједини дијелови очувани су свуда. В. Караџић описује да намјерник, кад путује, иде на ноћење у прво село "гдје га застане мрак, пријед најбољу кућу, па пита може ли ноћити, а домаћин му, или тко други из куће, каже: 'Можеш, брате, с драге воље, и добро дошао', или га упути гдје може ноћити. Сваки ће домаћин примити радо на konak свакога путника: угостиће га као најбољег свог пријатеља и познаника."

Штовише се и пријеки Марко Краљевић, спјевни (epski) јунак са својствима полубога, у једној пјесми уздржава побити Турке који су му са злим намјерама провалили у двор током славе, послушавши савјет своје матере: "Немој данас крви учинити, данас ти је крсно име красно, тко ти данас у дворове дође, напој жедна, а нахрани гладна."

Обичај гостопримства одсликава старинско вјеровање, о коме Веселин Чајкановић пише да божанства, прерушена, радо путују по земљи, улазе у домове смртнијех људи и, пријема томе, како их ови приме, награђују их или кажњавају. Ово схваћање подразумијева да се божанство или бијес (demon) обично појављује као сасвијем неугледан човјек, најчешће као путник или просјак; зато никад нијесмо увјерени је ли убоги путник намјерник заправо њеко божанство или бијес, који ће нас наградити ако га лијепо дочекамо или казнити ако га одбијемо.

#Предање

👉 СвеСрбље 👈

Ово је пријатељски српско-руски канал
"Косово је Србија Украјина је Русија"

Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://t.me/SerbiaRussia

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (21. дио)

1. Свака је шала пола истине.

2. Сваки је почетак пола истине.

3. Свако има права колико има и моћи.

4. Свако је своје сријеће ковач.

5. Свуда пођи, кући дођи.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🐺🥷⚔️ КАПЕТАН ДРАГАН И КНИНЏЕ - ВИТЕЗОВИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ ⚔️🥷ꒌ🐺


Книнџе су биле посебна јединица Републике Српске Крајине која је учествовала у Одбрамбено-отаџбинском рату од 1991—1995. године у данашњој Хрватској , и бијаху прва специјална снага у истом. Јединицу је красила крилатица „War Without Casualties”(рат без губитака) по узору на аустралијском учењу ратовања. Први заповједник и вођа је био Драган Васиљковић познатији као Капетан Драган, војник по занимању и држављанин Аустралије у којој је и одрастао. Послије великих достигнућа ова јединица je отпуштена и од ње су касније настале „Алфе” а 1996. године ЈСО(Црвене Беретке). Као веома добро обучена и спремна учествовала је у борбама у којима су ослободили Глину, Бенковац, Обровац, Шкабрњу. Назив Книнџе је дао сам Капетан Драган, који је настао као игра ријечи односно спој ријечи Книн и нинџа. Број припадника Книнџи који је прошао обуку износио је око 700 војника.

Васиљковић, који је служио као старјешина у аустралијској војсци, вратио се у тадашњу Југославију 1990. У јесен исте године Капетан Драган је посјетио Крајину, гдје се састао са Миланом Мартићем, начелником полиције, и оцијенио одбрану Крајине као „врло слабу и неустројену”. Одлучан да помогне, вратио се у Београд како би прикупио новчану подршку а потом поново дошао у Крајину да помогне у њеном војном устројењу како се рат назирао. Након проглашења независности Хрватске 25. јуна 1991. године, Драган се пријавио властима у Крајини, гдје је у љето 1991. постављен као обучавалац крајишких добровољаца у Книну. Одмах по почетку рата Драган и око 30 припадника Книнџи ослобађају Глину и (Хрватску) Костајницу у операцији Жаока, гдје је по свједочењу новинара било око 650 укопаних тзв. "Зенги" и наговарају ЈНА да им се отвара прилика за улазак у Загреб те учинковит завршетак сукоба. Из још увијек непознатих разлога војни врх никада није ни размотрио такву могућност.

У то доба београдски дневни лист ''Политика'' је објавио стрип под називом ''Повратак Демона'' у којем се Книнџе боре против Хрвата борилачким вјештинама по узору на америчке стрипове "Chief of the Chetniks” и “Draja Mihailovitch: The Yugoslav MacArthur” о Дражи Михајловићу. Сматрани су најсавременијом и најпокретнијом јединицом која се користила дроновима и осталим беспилотним летилицама што је тада била највећа новина на нашим просторима. Током сукоба постали су најважније снаге МУП-а Републике Српске Крајине и врло омражена како хрватском тзв. "Збору народне гарде'' тако и тадашњој власти у Београду.

Иако су Книнџе већ 1991. године отпуштене а Капетан Драган на превару враћен у Београд по налогу Слободана Милошевића, такав непоштен расплет није заувијек угасио Книнџе. Јединица је враћена 1993. под називом ''Наставни Центар Алфа'' коју је такође обучавао Капетан Драган. Од укупно 257 успјешних дејстава које су извеле Книнџе, имале су само два погинула и четири рањена борца. Познати српски пјевач Баја Мали Книнџа одабрао је своје име у част Книнџама и опјевао их у скоро свим својим пјесмама. ''Фондација Капетан Драган'' коју је основао сам Васиљковић, и дан данас помаже жртвама рата и до сада су захваљујући даривањима из иностранства новчано помогли и збринули више од 65.000 угрожених.

#ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Крајина


👉 СвеСрбље 👈

Представљамо вашој пажњи - Глас Народа!

Јединствено место на српском телеграму где наш народ из свих српских земаља сваког уторка гласа по питањима која ће определити нашу будућност.

Ако вам се замисао допада препоручите канал пријатељима - реците им да окупљамо Србе из свих српских земаља! Реците им да нисмо партија а ако вас ико пита за кога су? Реците им за српски род, за православље, за наше старословенске корене, за јунаштво и слободољубље, за славну историју и светлу будућност, за уједињење српских земља и за српски свет недвосмислено окренут ка истоку!

@GlasNarodaSRB

🖼⛏️ꒌ Тесар из Сења (1870—1878)

📚 Извор:
Наслов: Die Serben an der Adria (1870—78): Sammlung von Trachten und Typenbildern der Serben an der Adria im Bereich zwischen Rijeka und dem nördlichen Albanien.
Срби Јадрана: Прикуп ношњи и одора Срба Јадрана између Ријеке и сјеверне Албаније.
Творац: Heinrich Mercy Sohn (Хајнрих Мерси Зон)
Мјесто издавања: Праг.

Слику изради litograf Лудвиг Салватор (Ludvig Salwator).

#Далмација #Ношња #Сликарство

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🗣 ЧЕСТЕ ГРЈЕШКЕ КОЈЕ (НЕ)СВЈЕСНО ПРАВИМО У СВАКОДНЕВНОМ ГОВОРУ (1)


Сви често правимо грјешке у било чему што радимо и оне могу бити свјесне или несвјесне. Говор и кориштење ријечи у српском језику не представљају изузетак. Уколико желите исправити ваш говор, причајући смисленије, разговјетније и ученије, даћемо вам неколико примјера, који иако једнозначни се односе заправо и на све остале сличне изразе:

"кући сам" ❌ у питању је Датив, падеж давања, дакле, очекујемо дати нешто кући, а не описати гдје смо
"у кући сам" или "код куће сам" ✅ (у питању је Мјесни (Lokativ) или Родитељни падеж (Genitiv) јер се ради о мјесту на којем се налазимо

"први и задњи" ❌ - како неко ко је "први" се не налази нужно "напријед" или"испрјед" нечега, не можемо претпоставити да ће његова супротност увијек бити нешто (на)задње или (отпо)зади
"први и посљедњи" , "предњи и задњи" ✅ - као што и сама ријеч каже "задњи" се односи на нешто што је (на)зад, (отпо)зади, поставља се смислено питање, ако имамо ствар отпозади, онда бисмо требали имати и ствар сприједа тј. предњу

"говори српски (језик)" ❌ - српски као начин на који се говори, тј као средство којим се говори би требао бити у падежу творбе Instrumental-у а не у Именском (Nominativ)
"говори српским (језиком)" ✅ - сада најзад одговарамо на питање "чиме говоримо" као средством за споразумијевање

"обзиром да" ❌ - није ријеч о средству које користимо за нешто, него о средству уз које (заједнички) или поред којег нешто користимо
с обзиром на (то да) ✅ - тек сада смо заправо рекли да уз обзир на или ка нечему нешто радимо

"назови ме" ❌ - глагол назвати означава поступак називања тј. давања имена нечему (по први пут), дакле назвати можете нпр. новорођену бебу тако што јој дате неко име
"позови ме" ✅ - тек сада смо заправо рекли да мислимо на телефонски ПОзив

Знате ли још неке примјере сличних израза који се погрјешно изговарају? Напишите нам у опаскама испод.

#Језикословље


👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🏃‍♀‍➡️🏃‍♂‍➡️👨‍👩‍👦 Дјечје игре у не тако давној прошлости и разнијех крајева (3. дио)

Прије овога доба, постојаху доба гдје се више дјеца играху у природи, и тако показиваше спријетност за надолазећи живот који долази испријед њих.

Своју спријетност показиваху у различитијем заједничкијем играма: „жмирке", зује", „трухле кобиле", „прјескакање лозе", „игра шуге", итд...

Трухле кобиле:

Игра трухле кобиле изазивала би и смијех. Поредани један иза другога судионици игре би повили леђа под правијем углом и сваки се наслонио на оног испријед себе чинећи тако непријекидан низ. Они из супротнога стожијера би из заљета скакали свом тежином (као у тркама јахају коња), с намјером прјекинути тај цјеловити низ погнутијех тијела. Неријетко би се дешавало како се сви нађу оборени на тло, што изазове буру смијеха. Потом се улоге мијењају, они други сагибају леђа и забава тјече.

#ДјечјеИгре

👉 СвеСрбље 👈

🇷🇸 Запратите станицу (kanal) јединог српског независног родољубног вјесника (portala).

Будите у току са најновијим вијестима из земље и свијета!

https://t.me/vaseljenskars

ꒌ⚜️🕊🇧🇦🇭🇷 ДЕЈТОНСКИ МИРОВНИ СПОРАЗУМ


На данашњи дан је прије 29 година договорен суштински изглед и нацрт мировног споразума за окончање Одбрамбено-Отаџбинског рата у Босни и Херцеговини ꒌ⚜️. Споразум је састављен у војној ваздушној луци Right-Paterson близу мјеста Dayton у савезној држави Ohio, по којем је споразум и добио име иако је заправо потписан 14.12.1995. у Паризу.

Упркос свему, данашњи дан остаје записан у нашој повијести као кључан за крај најкрвавијег сукоба 1990их четворогодишњег Одбрамбено-Отаџбинског рата у Босни и Херцеговини ꒌ⚜️ који је (према званичним подацима) однио животе преко 100.000 људи, а принудно раселио и протјерао преко 300.000.

Док и сам утисак о "Дејтонском споразуму" потписаном у Паризу остаје доста помијешан како са радошћу због завршетка рата тако и са болом због изгубљених посједа, кућа и протјеривања Српског народа те званичног признања и пристанка на окупацију 51% наше земље (уколико изузмемо приморје које је Тито предао 🇭🇷), значај мира и могућности за наш самостални развој, слободу и опстанак рекао бих ипак надјачава све оно лоше.

Не можемо волити Српску р. Босну и Херцеговину ꒌ⚜️ у какву познајемо уколико не поштујемо и не славимо споразум који нам је донио мир, самоуправу, међународно признање и право да се самостално боримо за своје постојање, опстанак и опоравак од вишевијековних страдња у миру и без туђинске власти.

Слаткасто-горак утисак који Дејтон оставља на нас, није ништо ново, јер цијела наша повијест испуњена је таквим изузетно сложеним догађајима, а свака мјешовита успомена на њих, оставила је трага на наш јединствен осјећај духовитости и црте личности.

Значај Дејтона лежи у томе да нас поучи шта значи препуштати другима да одлучују о нашој судбини у наше име умјесто нас. Као што је то учињено и у Дејтону 1995. то је учињено и на Бадинтеровој комисији 1991. и 1878. и вјероватно још неколико пута између. Али његов значај је и такав, да смо најзад добили прилику и пуно право сами одлучивати о својој будућности што и јесте дијелом оно зашта су се наши прјетци борили.

Дејтон није савршен, Дејтон није лијеп, Дејтон није испунио наше жеље и снове, али уступци учињени њиме, омогућили су нам да сами одлучујемо о својој судбини, али и сносимо одговорност за сопствене лоше изборе и одлуке након њега, до данашњег дана.

На слици су приказани посједи Срба током рата (1993.) и по прихватању Дејтонског споразума које је услиједило након НАТО бомбардовања БиХ ꒌ⚜️ (операција "Намјерна Сила") те и напада ХОС-а из 🇭🇷 по етничком чишћењу Книнске Крајине у тзв. "Олуји".

Које је ваше мишљење о Дејтонском споразуму? Мислите ли да је могло нешто бити другачије договорено?

Пишите испод објаве.

#ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Годишњица #Обљетница


👉 СвеСрбље 👈

🤡ꒌ⚜️ ГРБ НЕМАЊИЋА: ДА ЛИ ГА ВЛАСТИ У СРПСКОЈ ВРАЋАЈУ ИЛИ ЗАПРАВО УКИДАЈУ?


На приложеним сликама у објави, јасно видимо редом: тренутни грб Српске (горњи лијеви угао), круну и грб Котроманића, круну (крајњи врх у средини представља круну Стефана Првовјенчаног) и грб Немањића, те круну Карађорђевића (доњи десни угао), као и тзв. "грб Немањића" који се "враћа у употрјебу" а тренутно се користи у Србији још из доба краља Милана Обреновића уз додатак круне Карађорђевића у доба краља Александра.

Из приложеног је врло јасно који грб је "више немањићки" а који "мање немањићки". Такође, увиђамо изузетну сличност између вијенца Котроманића са вијенцем Немањића које ни у најмањем не подсјећају на вијенац краља СХС Карађорђевића која се тренутно користи.

Поставља се питање: ДА ЛИ СЕ ЗАПРАВО СКИДАЊЕ КРУНЕ КОТРОМАНИЋА/НЕМАЊИЋА ЛАЖНО ПРОГЛАШАВА КАО "ВРАЋАЊЕ ГРБА НЕМАЊИЋА" КОЈИ ЈЕ ЗАПРАВО ГРБ КАРАЂОРЂЕВИЋА?

Која је позадина свега тога? Је ли крајња намјера да се коначно пресијеку било какве званичне везе Срба са Котроманићима и средњевијековном српском краљевином "западно од Дрине" бришући и посљедње трагове постојања Срба на овим просторима у даљој прошлости? Жели ли се тиме дати легитимитет и поклонити "неоспорно право" Сарајеву да буде једини "прави насљедник Котроманића и Босне"?

Такође се поставља и питање тренутка у којем се све ово дешава, а то је најава поскупљења рачуна за струју усљед уништавања и презадуживања Електропривреде РС, те припрема исте за продају странцима.? Служе ли ове небулозе предсједника НСРС да се "једним ударцем убију 2 муве" или можда 3 или ко зна колико?

Једно је неоспорно, читава ова представа итекако подсјећа на Шапића и "немањићко плаве аутобусе" који ће тобоже "смањити гужве у граду за разлику од тренутно црвених аутобуса", а читав овај циркус ће бивати све луђи и луђи док не устанемо и не кажемо ДОСТА. А то чинимо на изборима, тако што изађемо и гласамо против тога, гласамо за промјену и некога ко мислимо да ће донијети промјене, уколико не познајемо такве потребно је изаћи и гласати "неважеће" како не би наше гласове покрали и узели их себи те оправдали свој лажни легитимитет.

Сјетимо се 30.8.2020. и како је пао Мило Ђукановић у Црној Гори? 30.8.2020. излазност је била преко 75% у Црној Гори а 2.4.2023. изланост је била 70%, поређења ради, излазност на посљедњим изборима у Босни и Херцеговини (прије око мјесец дана) је била испод 47%. Власт је одувијек била само слика већине оних који гласају на изборима (укључујући и "негласаче" који у нашим околностима, готово провјерено тиме гласају за тренутне властодршце).

#Родољубље #Грбови


👉  Јутјуб канал СвеСрбље  👈
👉 Радохна Грмечки 👈
👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (20. дио)

1. Плуг који не оре, рђа.

2. Сакрио се у мишју рупу.

3. Сачувај се Боже од мирнога сина код опаке снахе.

4. Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита.

5. Свагдје је добро, али код куће је најбоље.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

Након стравичног догађаја у Новом Саду, који се десио 1.11. Преко 22.000 људи се из итекако оправданих разлога окупило 5.11. захтијевајући да властодршци поднесу одговорност за злочин који је проузроковао ужасавајућу смрт 14-торо људи.

Упркос свему, умјесто да прихвате одговорност, извине се јавно грађанима и изјаве саучешће породицама пострадалих, те и поднесу прикладне затворске казне за убиство с предумишљајем, властодршци су одлучили осудити народ који се згранут овим догађајем и из људске саосјећаности се окупио са жељом спријечити да се овакве ствари понове.

Бездушно су злоупотријебили све државне установе, укључујући и безбиједносне службе па и озлоглашене личности, како би обесмислили окупљања и разбили вољу људи за борбу правде и достојанства.

Немогуће је допустити да овакве ствари прођу некажњено, али се поставља питање, како приволити оне који су умислили да су богови да схвате шта су учинили и макар једном, учине људски исправну ствар? Шта мислите о приједлогу са слике?


👉 СвеСрбље 👈

ꒌ 🎆 11.11. ДАН ПРИМИРЈА ИЛИ ДАН ПОБЈЕДЕ? (2/2)


Поглед на овај дан из једног другачијег угла нам такође пружа још један одговор. Да ли је ово ДАН ПРИМИРЈА или ДАН ПОБЈЕДЕ?

У погледу на дешавања у посљедњих 30+ година, а нарочито на свега посљедњих неколико година, одговор који добијамо је, у најмању руку, поражавајући.

Као ондашњи ПОБЈЕДНИЦИ, а не ПРИМИРЕНИЦИ, заиста се требамо запитати, да ли смо ми уистину исти ти побједници или смо постали неки друкчији народ. Како би наши прадједови и дједови поступили са домаћим издајницима који на овакав начин газе и ниподаштавају сопствени народ зарад ниских личних интересах?

С тим на уму, можда је ДАН ПРИМИРЈА, у тренутном духу Српског народа итекако примјернији назив од ДАНА ПОБЈЕДЕ, те се зато и користи. А ако желимо постати ПОБЈЕДНИЦИ опет потребно је запитати се како свако од нас, у свом окружењу може допринијети томе да постанемо побједници. Шта је то што свако од нас може учинити ширећи свијест о томе какви смо некада били. Шта нам је некада значила слобода, колико смо је цијенили, а како се данас понашамо када желимо "сачувати посао" и проводимо читаве животе у страху као пацови од оних који би заправо требали бити у мишијим рупама.

Уколико смо РОДОЉУБИ, то морамо доказати и показивати и дјелима и ријечима сваки дан, те личним примјером осликати залуталима око себе сву љепоту и чари родољубља и тиме их приволити да и они схвате ко су и шта су и чему би требали тежити. Само Саборност и Саосјећајност за своје ближње нас може спасити од ужаса свијета безосјећајности, криминала, тирјаније и курварства које се шири као пошаст и гута све пред собом.

Кренимо од себе, промијенимо себе, како бисмо промијенили и људе око себе, радећи заједно на томе, јер само тако можемо дубински промијенити се и вратити се оном народу какав бијасмо некада давно и ослбодити се онаквих властодржаца, који одувијек бијаху само одраз оних људи у народу, који чине његову већину.

#ДанПобједе #обљетница #годишњица

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ 🎆 11.11. ДАН ПРИМИРЈА ИЛИ ДАН ПОБЈЕДЕ? (1/2)


На данашњи дан, 1918. године је и званично 2. Reich тј. Њемачко царство потписало споразум о предаји чиме је окончан тада "Велики рат" који касније добија назив Први свјетски рат. Овим чином бијаху поражене centralne силе, Аустроугарска, Њемачка, Турска, Бугарска, поражене од стране савезника Antante : Француске, УК Велике Британије, Италије, Црне Горе, Србије, Грчке и Румуније. Овај Велики рат, је начинио до тада невиђена разарања, поред тога што је срушио 3 царства - Руско, Аустроугарско и Турско је однио животе и преко 37 милиона људи широм свијета, првенствено Европе.

Руско царство, иако бијаше један од главних савезника, бјеше приморано на повлачење и пораз, усљед избијања Октобраске revolucije, стога, и поред заслуга руског народа у побједи, врло је тешко установити да ли су побједници или поражени.

Свакако кључно и једино питно питање је, шта овај дан представља за нас, Србе. Да ли је то ДАН ПРИМИРЈА (како се празник званично назива у закону р. Србије) или ДАН ПОБЈЕДЕ?

Ово питање иако испрва буди само један и врло једноставно објашњив одговор ,,ДАН ПОБЈЕДЕ'' ипак није тако просто, ако га сагледамо из неких других гледишта.

Неоспорна је ПОБЈЕДА СРПСКОГ НАРОДА, не Србије или било које друге Српске државе понаособ, јер су у овом рату, можда и по први пут у саврјеменој повијести сви Срби заратовали заједно, на истој страни,а не једни против других. Оно што пак јесте спорно је начин тумачења исте данас.

Занимљиво и одлично питање за великосрбенде у (Српској) Босни и Херцеговини ꒌ⚜️ је, зашто овај дан није празник и у нашој држави?

Уколико пак, 11.11. није много значајан, јер, нисмо имали толико додира са Нијемцима, зашто онда није празник 3.11. (исте 1918.) дан када је поражена и распала се највећа тамница народа у Европи - Аустроугарска царевина. Кућа ужаса која је прва у повијести правила логоре за civilno становништво над покореним народима, највећим дијелом Србима. Зар ослобођење од овакве утваре није довољан разлог за славље?

Ово је још један примјер и доказ лажног "Србовања" властодржаца у Бањалуци који укидање 9.1. као Дана државности и проглашења независности, правдају тобожњим (пре)узимањем 15.2.1804. који заправо нема никакве везе са нама нити је од икаквог значаја за Србе у Босни и Херцеговини, него је обична представа како би се прикрила понизност и испуњавање захтијева западних силах и налога СДА за укидање сваког трага Српства у Босни и Херцеговини ꒌ⚜️ у сврху оправдавања њиховог измишљеног тзв. "дуговијековног постојања".

9. ЈАНУАР не само да се слави у част 9.1.1992. као дана оснивања "Српске републике Босне и Херцеговине" на Палама, него вуче коријене и непосриједну везу са оснивачима наше средњовијековне државе, баната Босне, а потоње краљевине под најдуговјечнијом српском владарском лозом средњега вијека, Котроманићима. У том погледу било каква "замјена" тог дана било чиме представља вишеструки и вишеслојни удар на сваки траг постојања Срба на овим просторима, о чему смо више причали у једној од наших претходних објава коју можете прочитати ОВДЈЕ.

Вративши се на (не)слављење 11.11. који је "један више повод јединстав и уједињења са Србијом" што се стално намеће Србима у Босни и Херцеговини ꒌ⚜️ као све и свја и једина сврха нашег постојања као и начина живота (иако смо способност за самостални опстанак итекако показали у Одбрамбено-Отаџбинском рату када нам је било најтеже, штавише и упркос санкцијама на Дрини), постављају се јасна питања:
Јесмо ли ми били побједници у Великом рату или поражени?
Да ли смо ратовали на страни Аустроугарске или бјежали по сред бојног поља како бисмо прешли на савезничку страну и борили се са браћом против те тирјанске немани?

Ако је одговор НЕ, зашто онда не славимо или 11.11. или 3.11. као ДАН ПОБЈЕДЕ у Великом рату који се итекако водио у нашој земљи (јер су били оснивани логори као и вођени напади из ње) али се зато бавимо укидањем онога што по свему оличава наше вишевијековно постојање и замјењујемо га са нечиме што нема толико везе с нама "градећи јединство" на лажима?

НАСТАВАК⬇️⬇️

👉 СвеСрбље 👈

🖼🧔🏽ꒌ Муж¹ из Карлобага (1870—1878)

¹ Исто што и мушкарац.

📚 Извор:
Наслов: Die Serben an der Adria (1870—78): Sammlung von Trachten und Typenbildern der Serben an der Adria im Bereich zwischen Rijeka und dem nördlichen Albanien.
Срби Јадрана: Прикуп ношњи и одора Срба Јадрана између Ријеке и сјеверне Албаније.
Творац: Heinrich Mercy Sohn (Хајнрих Мерси Зон)
Мјесто издавања: Праг.

Слику изради litograf Лудвиг Салватор (Ludvig Salwator).

#Далмација #Ношња #Сликарство

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🗣😤 Нетрпјељивост као распрострањена мана!

Нетрпјељивост или често кориштена туђица за њу „Antagonizam" је често распрострањена мана код људскога рода која се уско повезује са мржњом код човјека.

Нетрпјељивост настаје онда када један човјек не може поднијети другога због различитог става и размишљања.

Најчешће испољавање нетрпјељивости јесте у сукобима између народа, али у задње вријеме не заостаје ни нетрпјељивост унутар једнога народа који врши диобу, и дјелидбу унутар самога себе због државничкијех, навијачкијех, или разноразнијех другијех разлога.

Нетрпјељивост је искон и извор свију подјеле у једном народу, који се касније прелијева у разноразне друге подјеле.

Нетрпјељивост се најчешће користи када њеко хоће примијенити „Завади па владај".

Нетрпјељивост се сваконедвно користи у страначкијем сукобима и најизраженија је када су избори, те борбе за власт и столице.

Свака нетрпјељивост се може постепено залијечити, ако има воње међу подијељенијем учесницам и судионицима, сјем када се нетрпјељивост прелије у ратна дјејства, онда су сви лијекови пропали.

#Језикословље

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (19. дио)

1. Откуда сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.

2. Оштар нож љути сијече, а оштар језик и горе.

3. Пијана глава не носи заставу.

4. Покрај суха дрвета и сирово изгорје.

5. Све се може опрати, сјем рђаве душе.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

🩸Хитан апел за све Новосађане да помогну, велике количине крви ће бити потребне.

Исток инфо

ꒌ⚜️🪖 ГАРДА ПАНТЕРИ - ПОНОС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 🪖⚜️ꒌ

„Гарда Пантери", познатија и као „Специјална бригада Гарда Пантери", била је једна од најелитнијих јединица у Војсци Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата. Основана је у Бијељини 2. маја 1992. године од стране Љубише Савића „Маузера" под првобитним називом „Српска народна гарда САО Семберије и Мајевице". Савић је дао јединици назив „Гарда Пантери“ по бившем заповједнику Бранку Пантелићу „Пантеру" 🐆 који је погинуо у неуспјешном наступању тзв. „Армије БиХ“ на Теочак и Прибој у септембру 1992. године.

Фонд солидарности Србије, којим је руководио Маузер, почео се припремати за одбрану српских земаља на Мајевици усред међународних напетости између Срба и Муслимана 1991. и 1992. Сакупљено је око 2.000 припадника који су били спремни за војно дјејствовање и који су пратили припреме за одбрану српског становништва у Бијељини и Семберији, уколико се суоче са оружаним нападима који су се увелико дешавали у другим српским насељима. Ноћу, 31. марта 1992. године про-СДА снаге су поставиле барикаде у покушају преузимања цјелокупне управе над Бијељином. Са кровова зграда су пуцали оштростријелци (снајпери) и тиме усмртили неколико мјештана. Међутим, српске снаге су се брзо окупиле и уз помоћ Жељка Ражнатовића Аркана и његових људи су послије кратких борби склонили баријере и убили око 40 муслиманских нападача у граду и околини⚔️. Због ослобађања Бијељине и прекидања опсаде села Тиња и Смолућа, Љубиша Савић је унапријеђен у чин мајора од стране војног врха Републике Српске.ꒌ⚜️

Иако су Пантери били лака пјешадијска бригада, имали су могућност коју ниједна друга јединица није имала, а то је да од моторизоване пријеђу у механизовану бригаду чиме су се могли веома брзо пребацивати са једног краја земље на други. Јединица је учествовала у многим дјејствима, а то су Операција Коридор 92 и заузимање Тиње и Смолуће. Остала заокупљања укључивала су најзначајније побједе Војске Републике Српске у којима су они дали немјерљив допринос:  „Садејство 93", „Лукавац 93", „Церска 93", „Брана 94", „Јесен 94", „Штит 94" и „Мајевица 95". Увијек спремни и веома строги и послушни, војници ове бригаде бијаху под значајним упливом врло поштеног и скромног Љубише Савића који је, иако слабог здравља и дијабетеса, непрестано преносио своје уљудно васпитање и несаломив дух. Маузер и његови Пантери уживали су многе ратне заслуге и љубав народа како православног тако и муслиманског и као најуспјешнија јединица одликовани су Орденима Немањића и Карађорђеве звијезде.⚔️ꒌ⚜️

Јединица је била чувена и врло учинковита за вријеме рата, а као посебну ставку њени чланови и старјешине истичу да ниједан њен војник није осуђен или приведен Хашком Суду. Гарда је укупно изгубила 106 бораца, а око 750 бораца је било рањено. Познати пјевач и члан гарде Родољуб „Роки" Вуловић је током 1993. године објавио албум под називом "Пантери", у знак сјећања на достигнућа јединице и опјевао их је у пјесмама „Пантери“, „Маузер“ и „Пантеру за сјећање“.🎶🎤

Занимљиви снимци Пантера 🎬 :

• Војници кинеске војске пјевају о Маузеру:
https://youtu.be/ruYjuhJfLa4?si=GpY1cELS0Nla-Ht7

• Младић из Јужне Кореје који је пропутовао 6.000 км у посјети Бијељини и гардистима :
https://youtu.be/xcYCb8ViBLI?si=cRZVuCTpgMutOtnX

• Извјештај са ратишта у ком Маузер објашњава стање на терену:
https://youtu.be/B8ycOGgcqW4?si=eBO75n-WKUrqJNZo

#ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Пантери

👉 СвеСрбље 👈

🖼👩🏻ꒌ Жена из околине Сења (1870—1878)

📚 Извор:
Наслов: Die Serben an der Adria (1870—78): Sammlung von Trachten und Typenbildern der Serben an der Adria im Bereich zwischen Rijeka und dem nördlichen Albanien.
Срби Јадрана: Прикуп ношњи и одора Срба Јадрана између Ријеке и сјеверне Албаније.
Творац: Heinrich Mercy Sohn (Хајнрих Мерси Зон)
Мјесто издавања: Праг.

Слику изради litograf Лудвиг Салватор (Ludvig Salwator).

#Далмација #Ношња #Сликарство

👉 СвеСрбље 👈

🎨ꒌ Херцеговачки бегунци — Слика Уроша Предића (1889)

Ову слику (сликана uljem на платну) ће исте 1889. године Михајло Пупин, српски ꒌ научник и проналазач и Предићев добар друг, откупити са Свјетске изложбе у Паризу и потом поклонити Народному музеју у Београду. Овакав чин једног човјека је у ствари најбољи показатељ доброчинства како према пријатељу, тако и према његовому дјелу, али уједно и својему српскому ꒌ народу.

📚 Извори:
‣ Дакле, Ви сте тај Урош Предић? — Изложба из фонда Народног музеја Зрењанин поводом 160 година од рођења сликара, 2017
‣ Народни музеј у Београду

#ПознатиСрби

👉 СвеСрбље 👈

🗺 Земљовид српскијех „manastira (обитјељи) на тлу данашње Босне и Херцеговине"!

„Manastiri гусле и гудала, то је српски народ сачувало!"

„Manastiri" (обитјељи) су кроз вијекове били једини стуб за очување Србаља од прјетварања у друге народе на цијелом српском подручју, па тако и на тлу Босне и Херцеговине која бјеше на вјетрометини двије освајачке вјере свијета, тј. „islama" и „rimokatoličnastva".

Посебну улогу су имали „manastiri" (обитјељи) на тлу западнијех крајева, па тако и на тлу Босне и Херцеговине брањаху се од
„islamizacije" и „rimokatoličnastva", тј. бораху се на два духовна бојишта за очување српскога самобића.

Због жестоког вишевијековног „rimokatoličkog" утјецаја и насилног прјекрштавања ови чврсти стубови су дали јак ослонац у борби за очување српскога самобића на тлу тадашњег „osmanskoga" царства.

Српски „manastiri" (обитјељи) на тлу данашње Босне и Херцеговине, иако вијековима уништавани, рушени и прјетварани у „rimokatoličke" богомоље или у „džamije" и даље постоје (*иако не сви, њеки су угашени вијековима унатраг), и чуваху Србље на својијем огњиштима.

Посебно се захваљујемо брату Ловри Ђурђићу на изради земљовида „manastira" (обитјељи).

#Земљовид

👉 СвеСрбље 👈

🇭🇷🔪ꒌ⚜️🩸Гаравице, мјесто великог страдања Срба у НДХ!

Гаравице је мјесто огромног страдања српскога народа у Крајини, налази се недалеко, тј. у близини Бихаћа.

У Гаравицама је на самоме почетку другога свјетскога рата, тј. 1941. Године извршен огромни покољ, и злочин над српском нејачи од стране усташа, и мјеснијех и домаћијех хрватскијех и југословјенскијех Муслимана и Турака, а данас самопроглашенијех тзв. "Бошњака".

Ово је први озбиљан приказ са изворима, повељама; о томе ко је и како је вршио ово звјерско недјело над Србљима у Крајини.

Погледајте новонастали снимак о томе како је убијана српска нејач, и зашто је убијана српска нејач.

Искрена пријепорука; погледајте на дољепоменутој вези.

https://www.youtube.com/watch?v=VFz3peCMQyA

#Злочин #НДХ #Повијест

👉 СвеСрбље 👈

🗺 Земљовид српскијех „manastira на тлу данашње Хрватске"!

„Manastiri гусле и гудала, то је српски народ сачувало!"

„Manastiri" су кроз вијекове били једини стуб за очување Србаља од прјетварања у друге народе на цијелом српском подручју, а посебно на тлу Аустроугарске царевине.

Посебну улогу су имали „manastiri" на тлу западнијех крајева, превасходно у данашњој Хрватској.

Због жестоког вишевијековног „rimokatoličkog" утјецаја и насилног прјекрштавања ови чврсти стубови су дали јак ослонац у борби за очување свога српскога самобића на тлу тадашње Аустроугарске царевине.

Српски „manastiri" на тлу данашње Хрватске, иако вијековима уништавани, рушени и прјетварани у „rimokatoličke" богомоље и даље постоје (*иако не сви, њеки су угашени вијековима унатраг), и чуваху Србље на својијем огњиштима.

Посебно се захваљујемо брату Ловри Ђурђићу на изради земљовида „manastira".

#Земљовид

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (18. дио)

1. Њему и Бог гледа кроз прсте.

2. Њима је образ иза леђа.

3. Ој, друже боле ли те ране.

4. Обилази као киша око Крагујевца.

5. Објећање лудом радовање.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

👸🏻 Краљица Јелена — Најчувенија жена лозе Немањића коју Срби не смију заборавити (2)

Чедомиљ Мијатовић, који то све износи по arhiepiskopu Данилу, пунијем правом бесједи, да не зна ни за једну другу краљицу у свијету, која би тако поступала била на својем двору, као што је то српска краљица Јелена: “И то све у последњој четврти тринаестога века, у времену, у којему је и у најнапреднијим ондашњим државама у Европи тако мало interesovanja за напредак и питомост било!”

Наша просвјета и наше данашње жене не требају заборавити, како је управо краљица Јелена основала прво женско училиште (školu) у српскијем земљама.

Захваљујући познатому херцеговачкому пјеснику Јовану Дучићу откривен је велики мраморни (mermerni) споменик краљици Јелени у Требињу, граду у којем је она имала свој двор и често боравила (в. слику).

Иако Јелена вјероватно није била српског ꒌ поријекла, њезин допринос Србљу није могао проћи неопажено, те постаје светитељка у Православној цркви и прославља се 30. oktobra (листопада, паздерника) према Јулијанском kalendaru упркос том што је по рођењу била католица ✝️. Јасно је да вјероисповијест (religija), а поњекад и народност, нијесу препрека за добротворје и човјекољубље.

Њека је благословена краљица Јелена за своје доброчинство према Србљу.

Већина странијех ријечи су искошене и написане латинскијем писмом.

#емањићи #повијест #познатисрби #родољубље #средњивијек

👉 СвеСрбље 👈

👸🏻 Краљица Јелена — Најчувенија жена лозе Немањића коју Срби не смију заборавити (1)

Чедомиљ Мијатовић¹ казује да је краљица Јелена (накнадно јој је придодато Анжујска, због претпостављеног поријекла од француске лозе Анжу) једна од најзнаменитијех жена једне српске ꒌ старе државе, која показа највише духа и inicijative, а имаше највећу дјелатност у političkom и друштвеном погледу. Била је жена српског краља Уроша Првог Немањића и мати краљева Драгутина и Милутина. Она бијаше “од највећег упљева по уљудствени (kulturni) живот народни”, те је “за више од десет година у српској држави била личност највиђенија, najpopularnija”.

Краљица Јелена, која је живјела и стварала током 13. стољећа до 1. четврти 14., међутијем, показала је дијелом колико јој је стало до бољег положаја женскиња у српској држави. Она, која је један дио својега двора претворила у завод за израду црквенијех књига, преуреди други дио двора у завод за одгој (успитање) кћери сиромашнијех родитеља. Заповиједила је, да се по цијелој области сабиру кћери убогијех родитеља, и онда би их краљица у својем дому издржавала и обучавала у науци и ручном раду према потребама женске стране. Када би за удају дорасле, Јелена их је удавала, удомила и свакијем богатством обдарила и на њихово мјесто би узимала опет друге сиротице.

¹ учитељ političke ekonomije (привреде) у Великој школи; попечитељ (ministar) finansija и иностранијех дијела, посланик у Цариграду и Лондону и државни савјетник који је живјео од 1842. до 1932. године.

#Немањићи #Повијест #ПознатиСрби #Родољубље #СредњиВијек

👉 СвеСрбље 👈

📚📚📚Прилози и замјенице који бијаху по свјема правилима исправни, док не постаху застарјелице:

Давље, дакље, данље, датље, докље, доњегда, доњегдашњи, доњегдје, доњек(а), доњекад(а), доњекадашњи, доњекакав, доњекако, доњекамо, доњеки, доњеки(је)х, доњеким(а), доњекље, доње(т)ко, доњеког(а), доњекој(зи), доњеколико, доњеколицина, доњеком(е), доњекоћ, доњекуд(а), доњечесив, доњечесов, доњешто, његда, његдашњи, његдје, њек(а), њекад(а), њекадашњи, њекакав, њекако, њекамо, њеки, њеки(је)х, њеким(а), њекље, ње(т)ко, њеког(а), њекој(зи), њеколико, њеколицина, њеком(е), њекоћ, њекуд(а), њечесив, њечесов, њешто, одавдје, одавље, одакље, одандје, оданље, одатље, одокље, одњегда, одњегдашњи, одњек(а), одњекад(а), одњекадашњи, одњекакав, одњекако, одњекамо, одњеки, одњек(ије)х, одњеким(а), одњекље, одњекња, одње(т)ко, одњеког(а), одњекој(зи), одњеколико, одњеколицина, одњеком(е), одњекоћ, одњекуд(а), одњечесив, одњечесов, одњешто, подавдје, подавље, подакље, подандје, поданље, податље, подокље, поњегда, поњегдашњи, поњегдје, поњек(а), поњекад(а), поњекакав, поњекако, поњекамо, поњеки, поњеки(је)х, поњеким(а), поњекље, поње(т)ко, поњеког(а), поњекој(зи), поњеколико, поњеколицина, поњеком(е), поњекоћ, поњекуд(а), поњечесив, поњечесов, поњешто.

Из приложеног се може видјети да су облици лѣ и нѣ изворни облици овијех прилога у српскоме језику.

Облици са лѣ и нѣ су настали од прасловјенскијех облика lě и ně који се касније налазе у старословјенскоме језику као облици лѣ и нѣ, и у старосрпском језику такође као облици лѣ и нѣ.

Због правила о слову ѣ у староме српскоме језику су сви наведени примјери исправни за кориштење у ијекавском облику.

Ијекавски примјери у овоме случају су јотовани, тј. дотични облици прелазе из нѣ у ње и лѣ у ље.

Њеке присталице Вука Стефановића Караџића, међу њима и извјесни словничари 19. стољећа, сматрали су ијекавске неодријеђене замјенице и прилоге са ње- (њеки, њешто...), исправно једино у овоме облику зато што их је сам Вук једно вријеме (1839—1845) тако писао пошто их је чуо у Дубровнику и њекијем крајевима Црне Горе. У другом издању Српскога рјечника (1852) их је означио као дубровачке мјесне особитости, што су заправо и били. Вук је и кад се одлучио употрјебљавати их са почетним слогом ње ријекао је како тамо гдје их је чуо они користе поријед облика неки, нешто, некакав итд...

Пошто је правило о гласовној вриједнсти слова ѣ тачно, онда дотичне ријечи никако не могу бити застарјеле или се сматратити застарјелицама.

Само нарушавање закона које нам оставише пријеци доводи у питање опстанак српскога језика као живућега језика!

📚 Извори:
‣ Вучковић, Јован. "Шест књига о свештенству светога Јована Златоустога". Нови Сад (1894).
‣ Држић, Марин. "Грижула". (1556).
‣ Караџић, Стефановић Вук. "Српске народне пословице". Цетиње (1836).
‣ Кочић, Петар
‣ Његош, Петровић 2. Петар. "Луча микрокозма". Београд (1845).
‣ Матавуљ, Симо. Београд (1902).
‣ Просвјета (1897)
‣ Соларић, Павле. "Сабране пјесме". (1999).
‣ Стевановић, Михаило. "Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) 1". Пето издање. Београд (1986).
‣ Сундечић Јован. "Изабране пјесме". Загреб (1889).

#Језикословље

👉 СвеСрбље 👈

📜Слово Ђ као наслијеђе сриједњовјековља, а не како нововјековна творевина!

Многи истраживачи, језикословци и љубитељи језика данас наводе како је слово ђ настало касније, тј. у каснијим вијековима, те његову гласовну вриједност са данашњијем словом ђ које користимо у саврјеменоме српскоме језику у свакодневноме говору оспоравају дајући разноразне токове настанка, али бјежећи од „ćirilice" из доба Немањића, старосрпскога језика и сриједњовјековне српске државности.

Овај навод из старосрпскога језика отклања сваку сумњу у старосрпску основу слова ђ у писаноме облику, али и у гласовноме те вриједносноме облику слова ђ из 13-ог вијека са данашњијем словом ђ које користимо свакодневноме и саврјеменоме српскоме језику.

"Међа иде косом како ками вали".

📚Извори:

‣ Јасна Влајић-Поповић - С.-Х. КОСА"DORSUM MONTIS, MONTIS GENUS; CLIVUS" ЕТИМОЛОШКО-СЕМАНТИЧКИ ПОГЛЕД, Београд, (2002)
‣ Monumenta Serbica 1275-1321, RJAZU

#Ћирилица

👉 СвеСрбље 👈

📆 Српски називи за мјесеце и њихово значење!

Називи мјесеци који најдуже осташе у народу, које и дан-данас одријеђени дио народа памти у причама својијех дједова, и прадједова по српскијем земљама.

Коложег (januar) – мјесец почетка топлоте, буђење сунца и топлине.

Сјечко / Сечко (februar) – мјесец веома хладног врјемена, и хладноће.

Дерикожа (mart) – мјесец убијања стоке, и штављења животињске коже.

Лажитрава (april) – мјесец раста траве прекривене снијегом.

Цвијетањ / Цветањ (maj) – мјесец цвјетања биљака и дрвећа.

Тријешњар / Трешњар (juni) – мјесец сазријевања воћака.

Жњетвар / Жетвар (juli) – мјесец жњетве, и жнијевања жита.

Гумник (avgust) – мјесец вршидбе жита.

Гроздобер (septembar) – мјесец бербе грожђа и вина.

Шумопад (oktobar) – мјесец опадања лишћа.

Студен (novembar) – мјесец студени, и хладнога врјемена.

Коледар (decembar) – мјесец обреднијех обичаја, коледара или чаројица.

Данас дотично српско називље мјесеци једино употрјебљавају званично у Српској Православној Цркви, али због слабог познавања називља чешће се отискују и израђују календари са међународнијем називљем мјесеци.

📚 Извори:

‣ Гордана Јовановић - Народни називи месеци у Срба, Београд, (1987)
‣ Драган Јацановић - Српско календарско знање у епским и народним песмама, (2010)
‣ Драгомир Антонић - Српски народни календар, (2018/7526)
‣ Миле Недељковић - Годишњи обичаји у Срба, Београд, (2009)

#Календар

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (17. дио)

1. Нико не може тако мало платити, колико мало могу урадити.

2. Нико се није научен родио.

3. Ниче гдје га не сију.

4. Новци кад одлазе имају сто ногу, кад долазе само двије.

5. Њива тражи радника, а жена нерадника.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🇷🇸 Србин и Српкиња из Велике Моштанице у народнијем ношњама (1927)

#ношња #Србија

👉 СвеСрбље 👈

✍️📑 Савјети за творење новијех ријечи (3)
📍ꒌ Поступак за осмишљај ideja за нове српске ријечи које мијењају туђице: осмислити домаће ријечи

У претходном дијелу бесједило се о коренословној (etimološkoj) претрази странијех ријечи, мада то исто важи и за домаће ријечи.

Након што смо попунили списак странијех ријечи, неопходно им је наћи замјену. Један од честијех начина како од стране ријечи долазимо до наше јесте kalkovanje. Наиме, туђица се рашчлани и за сваки саставни дио се проналази одговарајући српски parnjak. Слиједи њеколико примјера:

1. лат. influens
in- значи "у", fluo је тећи (сврш.), тјецати несврш.
Дословни пријевод је, као што знамо:
утјецај (ијек.), утецај (ек., рђаво утицај), утицај (ик.)

Слично настаје и уплив (у- + плив, од пливати), угледом на influens али малко другачијом творбом.

2. лат. impressio

in- је "у", premo је тискати, тиснути, и одатле је добивено код нас утисак.

Није нуђно (нужно) лоше угледати се на туђу ријеч приликом тварања наше, особито уколико саставни дијелови туђице вјерно преносе значење дотичне ријечи. Преводити ријеч по сваку цијену, тја (čak) и уколико је сама туђица рђава, обесмишљава језик као средство споразумијевања. Онда се треба окренути другачијем приступу творења.

1. Савјет: њека замјенска српска ријеч личи на туђицу

Овдје се не мисли тачно на kalkovanje, него на gramatički род: народ ће лакше усвојити ријеч уколико она већ личи на ону коју је навикао користити јер ће бити мањи отпор. То је зато што је мањи и природнији пријелаз - један од закона psihologije (душесловља). Биће дат примјер једне од наше ријечи које посласмо лани на такмичење: поновка као замјена за reprizu - могли смо били послати поновак, али би се теже увријежио међу људе.

Један од покушаја лани осмишљаја замјене за енгл. smoothie је било смућак, који и по звучности и роду одговара. Оно што је многе одбило од употребе смућка јесте што подсјећа на српску ријеч мућак "покварено јаје".

2. Савјет: њека замјенска српска ријеч буде слоговно краћа или исте дужине као туђица

Људи ће лакше прихватити ријеч која је краћа или исте дужине, али прави се тешкоћа и отпор уколико је пак дужа. То зависи и што она тачно значи, тако да не мора бити искључиво. Узмите у обзир њекоје туђице које имају доста слогова и покушајте им наћи боље замјене из српског рјечничког вријела.

3. Савјет: провјерите који сви предметци и дометци постоје у српском језику

Српски језик (а и словјенски језици уопће) посједује изузетно (ekstremno) добре творбене можности због постојања мноштва старијех prefikasa (предметака) и sufikasa (дометака), како за именице, тако и за глаголе и придјеве. Можете у те сврхе користити књигу Ивана Клајна Творба речи у савременом српском језику 1 и 2 (е-књиге биће приложене у опаскама). Погледате, рецимо, дометак -ница и установите за што се користи па вам може пасти њекоја замисао на памет. Примјера ради, -тељ (као у читатељ) се користи за лица која врше радњу и додаје се на глаголску основу, затијем пред- (као у претчас) значи прије*, -анин је за називе становника и тако даље.

Такмичење се приближава крају, тако да пожурите.

* изворнији облик ове ријечи је пријеђе, тако да је пред у коријену.

#језикословље #новасрпскареч2024

👉 СвеСрбље 👈

📜 Име Хрвимир у српскијем списима сриједњега вијека!

Име Хрвимир је једно у низу имена са коријеном хрв, и спада у имена која су замријела у српскоме народу након Великијех сеоба Србаља.

Преживјели су појединачни примјери дотичнога имена све до 17-ога вијека, али не у великоме објему као што бивствоваху у српскијем земљама прије доласка Агарјана (Турака), док коначно не изумријеше након 17-ога вијека.

Имена са коријеном хрв, укључујући и име Хрвимир се најраније појављују у списима прије доласка Немањића на власт, тј. од 11-ога вијека, бивајући устаљена и уобичајена као и сва остала имена у Србаља.

Овај исјечак из дотичне књиге показује и доказује како Србљи и на истоку употрјебљаваху име Хрвимир.

Име Хрвимир сријећемо у околини данашњега Зајечара прије доласка Агарјана (Турака) на ове просторе.

📚 Извори:
‣ Живојин Андрејић - СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ ДИНАСТИ И ЦРКВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ И СЕВЕРОЗАПАДНОЈ БУГАРСКОЈ У XII-XV ВЕКУ.

#Именословље

👉 СвеСрбље 👈

✍️📑 Савјети за творење новијех ријечи (2)
📍 Поступак за осмишљај ideja за нове српске ријечи које мијењају туђице: пронаћи туђице

Проћи ћемо кроз њеколико мијена (faza) које вам могу помоћи у мудријем налажењу туђица и виспренијем кројењу (творби) српскијех ријечи као домаћих замјена. Ово је намјењено највише како би се ваша ријеч нашла међу првијем на бодном списку такмичења Најбоља нова српска реч и тијем освојили вриједне награде и били оплеменитељи српског језика.

1) Пронаћи туђице (стране ријечи)

Ово је прва мијена која ће бити обрађена. Прво што се може рећи јесте неопходно је утврдити које су то стране ријечи које свакодневно слушамо и које нам парају (драпају) уши. Читатељ ће поставити смислено питање: како ћемо знати ако ли је ријеч туђа или наша? У те сврхе ћемо користити њекоје изворе који нам казују о поријеклу, коренословљу (etimologiji) ријечи.

Најбрже, али решење са највећом стопом грешака, јесте користити међумрежје (internet) и унутар странице Хрватски језички портал [HJP] у претрази укуцкати жељену ријеч за коју вас занима поријекло. Вјерујем да ће многи сад скочити и казати: "Ааа, па зашто користити хрватски sajt, срам вас било" и друге глупости. Е, па, народе, HJP је најбоља мрежна страница за коренословље на српском говорном подручју, невезано од тога тко је творац исте. Установе Србије и Српске нијесу се удостојиле направити овакво њешто (за сад, надајмо се). Уколико се у међувремену отвори њекоја слична и боља platforma, обавијестити ћемо вас, као и тко стоји иза ње.

Друго, каквоћније (kvalitetnije) и подробније решење за проналаз поријекла ријечи је користити књигу Велики речник страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке. У претрази куцкате жељену ријеч или нађете страну на којој се налази. Приложити ћемо е-књигу из 2008. године у опаскама, тако да ју можете преузети потпуно бесплатно. Знајте да овдје имају поједине грешке и не сматрајте овај извор савршенијем, јер је далеко од тога, али јесте упркос том употребљив.

Треће, најподробније и најисцрпније решење је користити etimološki речник, као што је Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Петра Скока (бити ће такође приложен у опаскама за бесплатно преузеће). Вјерујемо да ће ово бити многима изазовно, али и напорно, те зато ипак препоручујемо ослон на први и / или други приступ, осјем уколико вас занима више.

Ту смо за додатна питања, приједлоге, савјете и тому слично.

#језикословље #новасрпскареч2024

👉 СвеСрбље 👈