Глас Народа

Вишеград

Данас славимо Дан Републике Српске – 9. јануар

Република Српска настала је 9. јануара 1992. године под првобитним називом Српска Република БиХ.

Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали статус конститутивног народа.

Нека нам је вјечна!

Глас Народа pinned «Допунити и строго спроводити законе о кривичним делима против народа/државе чиме би се строже кажњавала свака сарадња са окупатором као и свака делатност удружених или појединачних грађана која доводи у питање уставно правни поредак државе и њене границе»

У чесницу се сакрије новчић, а вјерује се да онај ко пронађе новчић бива срећан цијеле године. Дешава се тако да се „случајно“ новчић нађе баш у оном комаду који ће припасти најмлађем члану породице, што бива испраћено великом радошћу.

Код Срба божићна печеница је најчешће прасе или назиме (младо свињче), а у неким крајевима је то јагње или млада овца и назива се "веселица". Печеница треба да је бијела, без биљега и тјелесног недостатка. Пече се сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу. Наслања се на источни зид гдје стоји до Божића када се сервира.

Након ломљења чеснице и божићног доручка, у кућу долази положајник који први честита Божић.

Божић је породични празник, па се на дан Божића не иде у госте. Изузетак је једино положајник. Положајник је обично је то дијете или особа блиска породици. Он честита Божић укућанима ријечима „Христос се роди“, а укућани одговарају „Ваистину се роди“.

Затим пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу „Колико искрица толико срећица. Колико варница толико здравља и парица...“

Према предању на Божић треба започињати послове. Неки обичаји кажу да треба радити управо онај посао који је био нарочито тежак претходне године, како би ове године лијепо текао.

Божић се прославља три дана, а претходи му Бадњи дан када ујутру у домове најстарији мушки члан домаћинства уноси бадњак који у кући остаје до вечери када се износи вани и пали што најављује долазак Исуса Христа.

Бадње вече представља посебну радост за дјецу, јер домаћице у сламу сакривају бомбоне, орахе и разне слаткише које најмлађи пијукајући траже.

Мало другачији обичаји за Божић код Срба, који нису толико чести, налажу да младићи дјевојкама поклањају црвене јабуке. Ако их дјевојке прихвате, то значи да ће се ове године вјерити или вјенчати. Овај лијепи обичај је данас, нажалост, у великој мјери престао да се поштује.

Још једна ствар која многима није позната јесте да за Божић не треба позајмљивати никоме новац, јер то симболизује да ће током цијеле године “ствари излазити из куће”. Лоша срећа је и уколико не вратите све своје дугове за Бадњи дан или Божић, пише Мондо.

Божић ваља провести онако како бисмо хтјели да проведемо читаву годину. Зато се препоручује да најприје одрадите задатке који вам задају највише мука и које највише одлажете, како бисте били продуктивни у цијелој наредној години.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, сина Божијег, спаситеља свијета и празнује три дана. Припреме за Божић почињу четрдесет дана прије 7. јануара, када почиње Божићни пост, који представља прочишћење духа и тијела.

Божић је за православце најрадоснији празник, празник који доноси весеље, измирује и носи поруку љубави и слоге. Прије свега, то је породични празник који окупља све генерације, а у коме активну улогу имају деца. За дјецу овај празник често остане прелијепа успомена на безбрижност дјетињства коју они касније преносе на своју дјецу.

Божићно јутро почиње у зору када вјерници одлазе на молитву поздрављајући се традиционалним поздравом “Мир Божји - Христос се роди” и “Ваистину се роди”. Након литургије укућани се окупе око божићне трпезе, помоле се Богу и ломе чесницу.

На дан Божића жене пеку чесницу која може бити слана или слатка у зависности од породичног насљеђа и поднебља.

Бадњак - значај и обичаји код православних Срба

Дрвена облица која се обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече код православних Срба назива се бадњак.

Дрво за бадњак које породице уносе у дом је најчешће млад цер, односно храст који се ритуално сијече у рано јутро Бадњег дана. Све у вези са њим - сјечење, припрема, уношење и слагање - изводи се кроз већи број сложених обреда, који се разликују од регије до регије.

У данашње вријеме, када вјерници најчешће немају могућност да у кући запале ватру на Бадње вече, бадњак се углавном користи за украшавање дома на Бадњи дан.

Одлазак у сјечу бадњака испраћен је пуцњима из пушака и прангија. Раном зором, мушкарци крећу, а најчешће отац и син, да пронађу и донесу кући бадњак

Број бадњака зависи од краја - негдје се сијече један, два или три бадњака, али постоје и мјеста у којима се сијече чак девет. Постоји и правило да се доноси онолико бадњака колико има мушких чланова у породици.

Углавном се секла једна грана дрвета која се цијела доносила кући па се онда дијелила на више дијелова.

Пре сјечења дрвету се назове „добро јутро“ и честита му се празник и моли се да подари породици срећу и здравље. Потм се дрво посипа житом, а у неким крајевима обичај је да му се дарује колач који је посебно умијешен за ту прилику. Дрво се такође не смије додирнути рукама, па онај који сијече дрво мора носити рукавице.

Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сјече бадњак.

Правило је да се дрво засијеца са источне стране јер мора пасти на исток. Такође би га требало оборити са највише три ударца, а уколико не падне после тога онда се кида рукама, како се дрво не би мучило.

Први ивер који се одваја од бадњака је такође имао одређену „моћ“. Пазило се да он не падне на земљу, па зато у бадњаке иде још један мушкарац који би требало да ухвати овај ивер. Вјеровало се да би се стављањем првог ивера у кантицу помогло да се скупља кајмак дебео као ивер, или ако се стави на кошнице, пчелама неће моћи нико да науди. Такође се стављао и у воду коју су пили обољели ради оздрављења.

Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегдје гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице - да буду једнаки као варнице.

Паљење бадњака обавља се у знак сјецања на ватру коју су витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христ не би ли на тај начин загријали новорођенче и његову мајку. Понегдје се вјерује и да је наложен бадњак симбол крста на коме је Исус разапет, а топлина ватре симболизује спасење људског рода до ког долази захваљујући Христовој жртви.

Ватра симболизује свјетлост Сунца, које пружа живот и требало би да буде благонаклоно према вјерницима и у наредној години.

Дрвеће из рода храстова, које се најчешће бира за бадњак, у старословенској религији је било једно од најобожаванијих, повезано с Перуном, богом муње и грома.

Обичај ложења бадњака се одвија на јавним мјестима однедавно иако многи вјерују да је ријеч о старој традицији, а рођен је међу војницима који су их ложили у касарнама. Штавише, у Краљевини Југославији је та традиција стандардизована као војна церемонија с бадњаком, а то је све трајало до избијања Другог свјетског рата.

Посљедњих деценија бадњак има значајну улогу у обиљежавању Божића и Бадњег дана када је ријеч о прослављању у организацији Српске православне цркве и локалних заједница. На Бадњи дан, вјерници свечано сијеку и носе бадњак до храма, у чијој се порти обавља он слаже, што је праћено благосиљањем свештеника. На крају ове свечаности, вјерници окупљени око ватре посматрају ватру бадњака...

Када домаћин донесе бадњаке, прислони их на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште.

Док су мушкарци још у шуми у кући се сакрију троношци, вретена и кудјеље, игле и метле.

Драги Наши,

🎉 Глас Народа вам срдачно жели здраву, срећну и успешну 2025. годину!

🤝 Будите уз нас и током ове године!

Нек се и наш глас чује
- Глас Народа

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,

Мрачна као савест, хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомима?
То велика душа покојника лута

Стојте, галије царске! На гробу браће моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, к'о пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,

Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

Глас Народа pinned «Да ли сматрате да је допустиво уклонити статус културног добра са зграде Генералштаба и Министарства одбране?»

Глас Народа pinned «Да ли је прихватљиво и допустиво, посматрано из угла изградње и очувања културне и цивилизациске независности нашег народа али и из угла изградње домаће научно-техничке основе за нашу привреду, дозволити рад страним школама и факултетима у нашој држави?»

Прије 29 година у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак. Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.

Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.

До године у једној држави!

Бранко Ћопић – НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

На цести Петровачкој избјеглице
и триста дјеце у колини.
Над цестом круже грабљиве птице,
туђински авиони.
По камењару оснијеженом
челична киша звони...
У снијегу румена Марија,
мамина кћерка једина,
било јој седам година.

Три дана Грмеч газила
и посрнула стотину пута.
Сукњу је имала – ни кратку ни дугу,
а прслук мален, премален,
а поврх свега кабаница,
бескрајних рукава, широка, жута,
од старог очевог капута.

Понекад мала плакала,
некад се опет смијала
и весела била
кад би је мати тјешила:

"Још само мало, рођена,
па ћемо видјети Петровац,
а то је варош голема,
ту има ватре и хљеба
и кућа - до самог неба".

Радовала се дјевојчица
и ватри, и граду невиђеном,
а сада лежи, сићушна као птица,
на цести Петровачкој,
на цести окрвављеној.

Очи гледају широм,
ал сјаја у њима нема,
са мртвих усана мале
оптужба тече нијема:

О, страшна птицо, ти си ме убила,
а шта сам крива била!
Седам сам година имала,
ни мрава нисам згазила.

Тако сам мало живјела,
и тако мало видјела,
а свему сам се дивила.
Била сам безбрижни лептир,
а ти ме покоси, птицо,
ти ми угаси зјене,
поломи ручице моје,
од глади отежале,
од зиме укочене.

Оптужбу вапије дијете,
стиснутих модрих пести,
у окрвављеном снијегу,
на Петровачкој цести.

Туђински људи крвави,
кућу су нашу спалили,
дјетињство су ми украли,
и много наших убили.

Туђинске птице, челичне немиле,
над планином су нашом летјеле.

Смрачи се, рођена горо,
и на све наше путе,
пошаљи синове своје,
пошаљи вукове љуте,
освети моје ноге израњене,
и јутра гладна расплакана,
и руке модре и смрзнуте.

Загрми, тата, из великог топа,
помлати туђе гадове,
забубњај, брацо, митраљезом,
мртва те сестра зове.

Освету вапије дијете,
стиснутих смрзнутих пести,
у крви и снијегу,
на Петровачкој цести...

Поздрављамо вас с великим празником - нашим Даном Победе у Првом Светском рату!!!

11.11.1918 је дан када су злочиначка Аустроугарска и Немачка капитулирале у првом светском рату.

Беџ који се данас носи комбинација је Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на Кајмакчалану. Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао.

Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила да живи.

Сетимо се данас својих предака и хероја и нека нас та сећања подсећају да слобода заиста нема цену - вечна им слава и хвала!

Хвала Деди на победи!
До године у једној држави!!

Драга Браћо и Сестре,

Част нам је да вам препоручимо телеграм канал Србија-Русија (Дејан Берић) и Декијев Youtube канал на коме можете из прве руке сазнати најновије информације sa ратишта у бившој Украјни. Запратите ако већ нисте!

Телеграм
https://t.me/SrbijaRusija

Youtube
https://www.youtube.com/channel/UC0_-PN0nJAZILYyzh59heIA/featured

Драга Браћо и Сестре,

Позивамо вас да уз кратки опис у коментарима поделите фотографије планина, река, градова, села, светиња, језера, мора, шума, крша, њива и ливада и уопште предела широм српских земаља који су вама лично посебно блиски и драги.

Одабране фотографије ће у наредном периоду бити обједињене и објављене на нашем каналу у виду фото изложбе под називом "Српске Земље - Српски Св(иј)ет!".

Надамо се да ћемо тако сви скупа дати подрстрек развоју идеје Српских Земаља и приближити неке далеке (а наше) пределе онима који нису имали прилике тамо путовати...

Глас Народа

Ако вас интересује најновија ситуација и догађаји на Косову и Метохији,  вести из земаља у окружењу и из света можете прочитати на каналу:

📱 СРПСКА СПАРТА ИНФО 📱

https://t.me/srpska_sparta_info

Тим администратора је ажуран и труди се да вести буду тачне и проверене.

🇷🇸🌐💬Задовољите своје интересовање за истином са Исток инфо!

У свету препуном дезинформација, "Исток инфо" је ваша сигурна лука за најпрецизније и најважније ратне вести. Не само да извештавамо – откривамо. Свака прича, сваки сукоб, свака анализа доноси вам дубинско разумевање ситуације.

Замислите да будете међу првима који сазнају кључне информације које мењају ток догађаја! Наш тим страствених админа ради непрекидно како би вам пружио ексклузивне увиде и релевантне информације.

Не пропустите прилику да се придружите заједници која цени истину и значење информација. Придружите се на "Исток инфо" сада и будите део промена које се догађају.
👇
https://t.me/Istokinfo

Гусле - народни инструмент на којем је опјевана сва српска историја!

Данас предлажемо расправу отвореног вида на питање:

"Шта све БРИКС нуди Србији што је веома тешко или немогуће наћи у сличним светским или регионалним удружењима, блоковима или организацијама за сарадњу?"

** Питање схватити у најширем могућем смислу укључујући привредну, научно-техничку, културно/уметничку, трговинску, политичку и безбедносну страну.

Представите ваше мишљење у коментарима!
Нек' се и наш глас чује

@GlasNarodaSRB

Драги пријатељи!

🎸❤️‍🔥 Са великим задовољством најављујемо долазак звезде руског етно-рока ПEЛАГЕЈЕ у Београд, која ће поново наступити пред српском публиком у пратњи њених музичара, 20. октобра, на Гала концерту поводом 80. годишњице ослобођења српске престонице од нацистичке окупације. Наступ Пелагеје је поклон Београду Министарства културе Руске Федерације и Росконцерта.

⏳Наступ се очекује око 18.00 часова.

Срећан вам Дан српског јединства, слободе и националне заставе!!
Нека се вијоре наше заставе у свим српским земљама.

Догодине у једној држави!!!

Глас Народа поносно подржава Банку Поштанска Штедионица - Српска Банка која послује на територији Републике Србије и Републике Српске!!!

Отварање рачуна траје мање од 15 минута. Рецимо НЕ западном неоколонијализму!!!

Догодине у једној држави!