📖 Продолжим сегодня говорить про кофе и почитаем и послушаем тематический отрывок из книги Момо Капора "Путеводитель по сербскому менталитету".
Kafa je najvažnija sporedna stvar našeg života. Čini se, bez svega možemo, sem bez nje! I kada nemamo baš ničega u kući, poslužićemo gosta poslednjim ostacima kafe iz mlina...
Način na koji se spravlja i pije kafa, predstavlja, takođe, i pouzdanu granicu između mentaliteta i civilizacija. Dok Sever i Zapad piju kratke espreso kafe usput i na brzinu, takoreći s nogu, oslonjeni uglavnom na šankove, Istok najpre mora da sedne, odahne i na miru rezimira dan u toj slatko-gorkoj životnoj pauzi.
Enciklopedije pišu da je kafa do petnaestog veka rasla isključivo u Istočnoj Africi, i to u Etiopiji. Odatle je preneta u Arabiju. Od Arabljana, Turci su primili običaj pijenja kafe i preneli ga u naše krajeve. Zato je mi i zovemo "turska kafa"! Zanimljivo, pošto su nas navikli na kafu, Turci su prešli na pijenje čaja. Bilo kako bilo, kada sam jedne godine na ostrvu Rodos, naručio "tursku kafu", kelner me umalo nije izbacio iz kafane:
"Gospodine - rekao je ljutito - ovde se pije samo grčka kafa! Ako želite tursku, eno vam preko puta Male Azije, pa plivajte..."
Mogu da kažem da sam probao gotovo sve kafe na svetu, od one bljutave, američke, koja se pije iz šolja za belu kafu, latinoameričke "kafe nagra", italijanskih espreso kafa i kapučina, preko francuskih filter kafa, sve do grčkih, preslatkih, u šoljicama poput naprstka, i australijskih, koje i ne liče na kafe, već na čorbu sa tragovima kofeina...
Ali još nikada i nigde nisam pronašao neponovljiv ukus i aromu kafe, koju je pekao i posle tucao drvenim tučkom u kamenom avanu čuveni sarajevski kafedžija Vejsil efendija, gore ispod Vratničke kapije, a služio je pobožno, bez ikakve žurbe, kao da je sve vreme na svetu pred nama, dok se sumrak lagano navlačio nad krovove grada u kotlini.
Pričaju da je jedan stari, apolitični efendija, u teško doba političkih preokreta i ujdurmi, naručio uobičajenu kafu u svojoj kafani, pa ga konobar pitao, kakvu kafu želi – srpsku ili tursku? – na šta je ovaj odustao od kafe i rekao: Daj mi čaj! Kineski ili ruski? – pitao je konobar, a efendija odmahnuo rukom i rezignirano kazao: Donesi mi čašu vode.
Kod nas, inače, postoji više vrsta kafa i načina na koji se piju, nego i u jednoj drugoj zemlji na svetu. Tu su nam, najpre, dve osnovne vrste: kafa dobrodošlica (koja se kuva s ljubavlju i dobrodošlicom) i sikteruša, kojom se diskretno daje do znanja gostima, da je poseta završena. U Bosni postoji, takođe, i sirotinjska kafa doljevuša, kada se u soc doliva voda, da se zadovoljstvo što duže razvuče.
26-го ноября начинаются занятия в последней дневной группе для начинающих в этом году – не откладывайте изучение языка на новый год, присоединяйтесь к нам уже сейчас!
#читаем
@naucimosrpski