ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

@bilimdon_hamshiralar


Согликни Саклаш тизимига оид урта тиббиёт ходимлари билим савияаси амалий ва назарий куникмаларини оширишимиз учун маълумотлар ва буйруклар тугрисида.
Тиббий билимларингизни оширишингизга ёрдам берамиз.

- Тиббий тестлар📄
- Маълумотлар💾
- ССВнинг буйруқ

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 09:01


👨‍⚕Стенокардия касаллигнинг белгилари:

👉Юрак соҳасида гоҳ гоҳида пайдо бўлувчи оғриқ.

👉Оғриқ чап ёки ўнг қўл тамон тарқалиши ёки елкаларда хам бўлиши мумкин.

👉Жисмоний кучлий иш қилганда хансираш ёки нафас сиқиб қолиши.

👉1-15 минутгача битта жойда яний юрак соҳаларида санчиш.

👉Ҳис хаяжонда юракда санчиш

👉Кўнгил айнаши ёки жиғилдон қайнаши билан бирга намоён бўлиши хам мумкин.

Куп терлаш

⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar каналигаканалига

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 06:25


1. Savol: OIV, OIV infeksiyasi va OITSning farqini aytib bering.

OIV (Odam immunitet tanqisligi virusi), OIV infeksiyasi va OITS (O‘tkir immunitet tanqisligi sindromi) atamalari o‘zaro bog‘liq, ammo ular turli darajadagi holatlarni ifodalaydi. Quyida ularning farqlari va umumiy tavsifi haqida batafsil ma’lumot keltiriladi:

1. OIV (Odam immunitet tanqisligi virusi)
- OIV — bu virusning nomi bo‘lib, u odam organizmidagi immunitet tizimining hujayralariga, xususan, CD4 hujayralari deb ataladigan yordamchi T-limfotsitlarga hujum qiladi.
- Virus immun tizimini asta-sekin zaiflashtiradi, shuning uchun organizm infektsiyalar va ba’zi saraton turlariga qarshi kurashish qobiliyatini yo‘qotadi.
- OIV infeksiyasi bemor organizmiga virus kirgandan keyin boshlanadi. Bu virusdan qutulib bo‘lmaydi, ya'ni OIV tanaga kirgandan keyin, odam bu infeksiya tashuvchisi bo‘lib qoladi.
2. OIV infeksiyasi
- OIV infeksiyasi — bu OIV virusining odam organizmiga kirishi va u yerda ko‘payishi bilan boshlanadigan jarayon.

- OIV infeksiyasi uchta asosiy bosqichga ega:

- 1-bosqich: O‘tkir infeksiya:

OIV bilan zararlanishdan keyin bir necha hafta o‘tib paydo bo‘ladi. Bu davrda organizmda virusning ko‘paya boshlashi tufayli grippga o‘xshash simptomlar paydo bo‘lishi mumkin (isitma, bosh og‘rig‘i, tomoq og‘rig‘i). Ushbu bosqichda virus organizmda tez ko‘payadi.

- 2-bosqich: Yashirin bosqich (Asimptomatik bosqich): Virus organizmda faol ravishda ko‘payishda davom etadi, lekin odamda simptomlar kuzatilmasligi mumkin. Ushbu bosqich yillar davomida davom etishi mumkin.

3-bosqich:

OITS: Agar OIV infeksiyasi davolanmasa, oxir-oqibat OITS rivojlanadi.
- Ushbu infeksiya davomida antiretrovirus terapiya (ART) yordamida virus ko‘payishini nazorat qilish va immun tizimining zaiflashishini sekinlashtirish mumkin. ART yordamida OIV bilan yashayotgan odamlar uzoq va sifatli hayot kechirishlari mumkin.

3. OITS (O‘tkir immunitet tanqisligi sindromi)
- OITS — bu OIV infeksiyasining eng so‘nggi va eng og‘ir bosqichi bo‘lib, virus immun tizimini juda zaiflashtirib, boshqa infektsiyalar yoki o‘smalarga nisbatan himoyani deyarli yo‘q qiladi.

OITSning rivojlanishi bilan bog‘liq asosiy xususiyatlar:
- Immun tizimi deyarli ishlamay qoladi (CD4 hujayralari miqdori keskin kamayadi, odatda 200/mkl dan past).

- Oportunistik infektsiyalar (masalan, pnevmotsist pnevmoniyasi, sil) va ba'zi saraton turlari (masalan, Kaposhi sarkomasi) rivojlanadi. Ushbu kasalliklar oddiy odamlar uchun xavfli bo‘lmasligi mumkin, lekin immunitet zaif bo‘lganda hayot uchun xavfli bo‘lishi mumkin.

OIV, OIV infeksiyasi va OITS o‘rtasidagi farqlar:

- OIV — bu virusning o‘zi.

- OIV infeksiyasi — OIV organizmga kirgandan keyin rivojlanadigan holat. Ushbu infeksiya ko‘p yillar davomida simptomlar bermasligi mumkin.

- OITS — bu OIV infeksiyasining eng so‘nggi va eng og‘ir bosqichi bo‘lib, immunitet tizimi deyarli ishlamay qoladi.

OIV infeksiyasi va OITS o‘rtasidagi asosiy farq:

- OIV infeksiyasi barcha bosqichlarda mavjud bo‘ladi, ya'ni odam virus bilan zararlanganidan boshlab OIV tashuvchisi hisoblanadi.

- OITS esa faqatgina kasallikning so‘nggi bosqichida kuzatiladi va undan oldin yillar davomida odamda simptomlar bo‘lmasligi mumkin.

Hamshiralik parvarishi
OIV bilan yashovchi bemorlar uchun hamshiralik parvarishi juda muhimdir va quyidagi sohalarni qamrab oladi:

1. Davolash monitoringi:

- Bemorning ART (antiretrovirus terapiyasi) qabul qilishini nazorat qilish va uning samarasini kuzatish.
- Qon ko‘rsatkichlari, ayniqsa, CD4 hujayralari soni va virus yukini tekshirish.

2. Profilaktika:

- Oportunistik infektsiyalarni oldini olish uchun profilaktik dorilar qo‘llash va muntazam tibbiy ko‘riklar o‘tkazish.
- To‘g‘ri gigiyena va oziqlanish qoidalariga rioya qilish.

3. Psixologik qo‘llab-quvvatlash:

- OIV bilan yashovchi odamlar odatda stress, tushkunlik va ruhiy zo‘riqishlarga duch kelishadi. Shuning uchun psixologik yordam ko‘rsatish, ijtimoiy qo‘llab-quvvatlash guruhlariga yo‘naltirish muhimdir.

⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralarканалига каналига аъзо бўлинг!

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 05:09


23.10.2024 sanada og'zaki imtihonda qatnashuvchi oʻrta tibbiyot xodimlari roʻyxati saytga joylashtirildi

(23.10.2024 sanada og'zaki imtixon rejalashtirgan xududlar uchun)


https://tmbm.ssv.uz/post/category/testers_nurses

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 05:09


31.10.2024 sanada test sinovidan oʻtuvchi VRACH va FARMATSEVTIKA xodimlari roʻyxati saytga joylashtirildi

(Markaz va hamma xududiy bo'limlar uchun)

https://tmbm.ssv.uz/post/category/testers_list_doctors

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 05:09


24.10.2024 sanada test sinovidan oʻtuvchi oʻrta tibbiyot xodimlari roʻyxati saytga joylashtirildi

(Markaz va hamma xududiy bo'limlar uchun)

https://tmbm.ssv.uz/post/category/testers_list_nurses

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 05:08


МИОКАРД ИНФАРКТИ ТУРЛАРИ

Юрак мушаги шикастланишининг катталиги ва чуқурлиги бўйича трансмурал ва нотрансмурал
миокард инфаркти фарқланади.

1⃣Нотрансмурал миокард инфарктида зарарланиш ўчоғи фақат субэндокардиал ёки интрамурал (мушак ичи) қисмларда жойлашади, патологик тишчанинг пайдо бўлиши ҳамда QRS комплекснинг патологик ўзгаришлари кузатилмайди.Q тишча некроз ёки чандиқнинг белгиси ҳисобланади.Шунинг учун инфарктнинг бу тури Q тишчасиз миокард инфаркти номланади. Кўп йиллар давомида тишчасиз миокард инфаркти адабиётда «майда ўчоқли миокард инфаркти» термини билан ифодаланган. Ҳақиқатдан ҳам,кўп ҳолларда Q тишчасиз миокард инфарктида трансмурал инфарктга нисбатан шикастланиш ҳажми кичикроқ
бўлади.Лекин баъзи ҳолларда қоринчаларнинг бир қанча сегментларига тарқалувчи,oммо, фақат миокарднинг субэндокардиал қаватида жойлашган миокард инфаркти ҳам учрайди.

2⃣Трансмурал миокард инфарктида шикастланиш ўчоғи ёки юрак мушагининг субэндокарддан субэпикардгача бўлган барча қатламларини, ёки бу масофанинг катта қисмини эгаллайди.Зарарланиш ўчоғининг ўртасида кардиомиоцитлар некрози жараёни кетади. Бу ҳолат ЭКГ да некроз ҳамда чандиқ кўрсатгичи бўлган патологикQ тишча сифатида акс этади.Шунинг учун трансмурал миокард инфаркти Q тишчали миокард инфаркти деб номланади. Юрак мушагининг бундай шикастланиши кенг бўлиб, иккита ёки ундан кўпроқ қоринчалар сегментларини қамраб олади (йирикўчоқли миокард инфаркти).

❗️❗️❗️Эслатма: патологикQ тишча нотрансмурал бўлган миокард инфарктида ҳам пайдо бўлиши
мумкин, агар шикастланиш (ўртадаги некрози билан) субэндокард ёки интрамурал қатламларидан чиқмаган ҳолда катта майдонни эгаллаган бўлса.

https://t.me/Bilimdon_hamshiralarканалига

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 04:46


📎БУЙРУҚ РАҚАМИ-270

МАЗМУНИ☺️

Эндокринология йуналиши буйича ташхислаш ва даволаш стандартларини тасдицлаш тугрисида(29.09.2022)

⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralarканалигаканалига аъзо бўлинг!

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 03:37


📎БУЙРУҚ РАҚАМИ-97

МАЗМУНИ:

©️Скриннинг дастурлари (27.03.2024)

🌐https://t.me/Bilimdon_hamshiralarканалига аъзо бўлинг!

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 03:33


Universal progressiv model nima? (28-savol)

1⃣- ТОИФА САВОЛЛАРИГА ЖАВОБЛАР ⬆️⬆️⬆️⬆️
🌐https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 03:30


Коллапс.

Ўткир томир етишмовчилиги бўлиб, бунда томирлар тонусининг бирдан пасайиб кетиши ва айланаётган қон ҳажмининг нисбий камайиши, яъни томир ҳажми билан қон ҳажмининг номутаносиблиги кўринишида намоён бўладиган патологик ҳолат ҳисобланади. Бунда ҳушдан кетиш кузатилмайди, лекин баъзи ҳолларда бош миянинг қон билан таъминланиши, критик бузилганда ҳуш йўқолиши мумкин.

Сабаблари. Интоксикациялар, инфекция, гипо ёки гипергликемия, пневмония, буйрак усти бези етишмовчилиги, жисмоний ва руҳий зўриқиш.

Клиникаси:
Беморнинг аҳволи бирдан ёмонлашади, кўз олди қоронғилашади, боши айланади, тери ранглари оқариб, совуқ тер билан қопланади, лекин оёқ-қўллар иссиқ бўлади. Сабаби қон периферияга тақсимланади. Нафас бир оз тезлашади, юзаки бўлади. Тахикардия ва АҚБ нинг кескин тушиб кетиши кузатилади.

Шошилинч ёрдам чора-тадбирлари.
Сабабини бартараф қилиш ва томир тонусини тиклашга қаратилган бўлиши лозим.

⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 03:28


1️⃣ - НОРМАЛ ЮРАК - ЮРАК УРИШИНИНГ НОРМАДА БЎЛИШИ .

2️⃣ - БРАДИКАРДИЯ - ЮРАК УРИШИНИНГ СEКИНЛАШИШИ .

3️⃣ - ТАХИКАРДИЯ - ЮРАК УРИШИНИНГ ТEЗЛАШИШИ
⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 03:26


⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

23 Oct, 03:25


⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

22 Oct, 12:58


ҚОН ТОПШИРУВЧИЛАР УЧУН ЭСЛАТМА!
Сиздан қон топширишингиз учун қуйидагиларни талаб қилади:

1. Шахсий паспортингиз ёки ҳарбий хизматдагилар учун гувоҳнома;
2. Қон топширувчини ёши 20 дан 50 ёшгача.
3. Вазнингиз 60 кг дан кам бўлмаслиги керак.
4. ГЕПАТИТ (сариқ) касаллиги билан касалланмаган бўлиши лозим;
5. Қон топширишдан олдин 72 соат мобайнида таркибида аспирин, анальгин бўлган дорилар воситалари қабул қилмаган бўлиши лозим.
6. Охирги 6 ой мобайнида хориж давлатларига чиқмаган бўлиши лозим.
7. Қон топширишдан бир кун олдин ва қон топширадиган кунингиз ёғли овқат ёки ёғли сут махсулотларини истеъмол қилмаган бўлиши лозим.
8. Қон топширишдан олдин икки кун мобайнида спиртли ичимликлар истеъмол қилмаслиги лозим.
9. Фуқаронинг терисида оқ доғлар (витилиго) бўлмаслиги лозим.
10. Олти ой давомида катта ва кичик операция бўлмаган бўлиши лозим.

⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

22 Oct, 12:51


КВИНКE ШИШИ дори реакция берганда ёки қандайдур маҳсулотлар истеъмол қилганда, юзага келади.

Белгилари:
📌 Аллергия реакциясининг БИРИНЧИ белгиларини сезган заҳоти ўзингиздаги антигистаминларни (ёшга қараб) қабул қилинг.
📌 Вазият кескин ёмонлашса ва Квинке шиши белгилари пайдо бўлса:
— кўзлар, лаблар ва умуман юзнинг ишиб кетиши;
— терининг қаттиқ қичиши ва қизариши,
— ютиш ва нафас олишда қийинчилик
— йўтал ва овоз хириғи пайдо бўлади.

Сизда ёки яқинларингизда КВИНКE ШИШИ бўлганми?
⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

22 Oct, 07:07


Bosh miya travmalari

- Bosh suyagi, bosh miya va uning qavatlari, qoplovchi to'qimalarni travmatik shikastlanishi. Klinik turlari - Miya chayqalishi - Bosh miya lat yeyishi yengil daraja - Bosh miya lat yeyishi, o'rta og'ir daraja - Bosh miya lat yeyishi, og'ir daraja - Diffuzoaksonal shikastlanish - Bosh miya ezilishi Kelib chiqishiga qarab - Yopiq BMT - shikastlanishda, teri qoplamalari zararlanmagan, yumshoq to'qimalar zararlanadi. - Ochiq teshib o'tuvchi BMT - bosh miya qattiq qobig'i shikastlanadi - Ochiq teshib o'tuvchi BMT - bosh miya qattiq qobig'i shikastlanmaydi. Shikastlanish joyiga qarab: - O'choqli - lokal makrostruktur shikastlanish - Diffuz - miya qismlarining birlamchi va ikkilamchi uzilishi - Aralash BMT - o'choqli va diffuz shikastlanishlar.

SABABLARI:

Yiqilish, boshga urish yoki o'q tegishi.

BELGILARI:

- Xushdan ketish - Kuchli bosh og'riq - Ko'ngil aynish, qayt qilish - Yumshoq to'qimalarga qon quyilishi - Burun, quloqdan likvor oqishi - Tutqanoq - Xotira pasayishi - Yorug'likdan qo'rqish - Nutq buzilish - Yurish notekisligi - Ko'rish o'tkirligi kamayishi

DIAGNOSTIKA:

- Nevrologik tekshiruv - Bosh miya KTsi - Bosh miya MRTsi - Exoensefaloskopiya - Lyumbal punksiya

DAVOLASH:

- Xirurgik davo (buzilgan to'qimalarni olib tashlash, jaroxat sanatsiyasi, yumshoq to'qimalarni tikish) - Tutqanoqqa qarshi dorilar - Miorelaksantlar

ASORATLAR:

- Posttravmatik kasallik - Epilepsiya - Vegetativ holat

PROFILAKTIKA:

BMTlarini oldini olish uchun ishlab chiqarish korxonalarida havfsizlik qoidalariga amal qilish va avtomobilda ehtiyotkorlik choralarini ko'rish lozim.
⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar

ХАМШИРАЛАР УЧУН МАЪЛУМОТЛАР ХОРАЗИМ ВИЛОЯТИ УРГАНЧ ШАХАР КАНАЛИ. Админ @Madaminova_Ozodaxon

22 Oct, 06:46


НЕГА БОЛАЛАРНИНГ ТИЛЛАРИ ОҚАРИБ ҚОЛАДИ.

Хар доим бола эмиб бу‌лгандан кеи‌ин, қусканидан кеи‌ин оғиз бу‌шлиғи ва тилини артиб ташлаш керак.

Ку‌пинча стоматит е‌ки замбруғли - грибок касалликларида кузатилади.
Оғиз бу‌шлиғи кондидози деб хам аи‌тилади.

Тил шиллиқ қаватида ку‌плаб бактерия ва замбруғлар яшаи‌ди.
Бу микроблар у‌лган хужаи‌ралар ва тилда колиб кетган сут билан озиқланади. Ку‌пинча болалар эмиб е‌ки сут ичиб бу‌либ ухлаб қолишади. Бу эса оғизда сут туриб қолишига олиб келади.

Оғизда қанча ку‌п сут қолиб кетса микроблар ва замбруғлар шунча ту‌и‌иб овқатланади ва тез ку‌паяди. Кеи‌ин эса тилнинг оқаришига олиб келади.

Антибиотикларни тез тез қабул қилиш, кир у‌и‌инчоқларни оғзига солиш ва ку‌п қусадиган боладарда хам тил оқариши кузатилади.

Онасини эмадиган болалар бу касалликлар билан кам касалланишади.

Тилнинг оқариши хар доим хам касаллик бу‌либ хисобланмаи‌ди. Бола сут билан озиқлангани учун тилда сут караши - нале‌ти хосил бу‌лади.
Сунии‌ сут таркибидаги қу‌шимча моддалар бола тилини оқартириши мумкин.

Нормадаги сут караши - нале‌ти билан кондидозларни фарқлаб олиш керак.

Сут караши бола тилини артса кетади.
Кондидоз эса кетмаи‌ди ва қонаш кузатилиши мумкин. Оша сохада оғриқ бу‌лади, бола яхши эммаи‌ди.

каналига аъзо бўлинг!⭐️https://t.me/Bilimdon_hamshiralar