Viral media - Balkan

Онај ко прича о геноциду у Сребреници а речју не спомене 3.267 Срба које су Муслимани, пре "геноцида", убили у селима око Сребренице..ТАЈ НИЈЕ ЧОВЕК
То је монструм,
олош,
хуља,
зло,
потенцијални убица,
облик живота вредан сваког гађења.

Двадесетог јула 1988. на путу Трпеза - Клокот код Витине, усред бела дана, око пола три, непознати Шиптар напао је и покушао да силује Српкињу Н. С. (21 годину), иначе медицинску сестру из Витине. Она се враћала с посла из села Трпезе где ради и на њу је изненада из кукурузишта, са ножем у руци, насрнуо непознати силеџија. Иако повређена ножем нападача, она је некако успела да се отргне и побегне у Клокот (српско насеље). - Сутрадан увече (22. јула) окупило се у центру Витине око 2.000 Срба из тог места и околине на протестни збор, на који нико од позваних општинских функционера није дошао.

Најстарији грађанин Косовске Витине, чика Живко Денић, говорио је то вече и навео многобројне случајеве силовања и напада на Српкиње и Србе у том крају, нарочито од 1982. године. Као најдрастичнији случај поменуо је силовање 9-годишње девојчице из села Житиња (октобра 1983), па старице од 75 година из села Трпезе, чија се породица одмах затим иселила; па рањавање српског младића из Новог Села од стране унука познатог балисте Хисена Трпезе, и тако редом даље. Затим је Радосав Вукашиновић из Кабаша рекао: "И мене је задесила тешка несрећа. На моју ћерку су, пре 2 године, насрнули наставници албанске народности и покушали да је силују. Земља ми је одузета надгробни споменици предака поломљени. Шта још треба да ми се деси па да се каже да је у питању притисак албанских националиста и сепаратиста. Једни ми нападају ћерку, други жену, а трећи ме питају хоћу ли да продам имање. Од 140 српских домаћинстава у Кабашу остало је свега двадесетак домова. И ми, који смо остали, служимо као таоци". - Борац Савета Стојменовић рекла је: "Слободу смо платили крвљу и великим бројем жртава (српских), чије кости труну, а њихови потомци и родбина још стрепе за своје животе. Неправда ме убија и душу ми потреса. Девојка коју су покушали да силују путовала је по 10 км. дневно да лечи људе, а ево како јој се узвраћа. Натчовечанским мукама, сва изгребана и у крви, она је успела да сачува своју част и побегне од напасника". - На све то додао је Драган Попчевић и ово: "Када власти и открију виновника, онда га прогласе лудим! Али, и поред свега тога, ми ипак нећемо оставити Косово, јер је ово наша постојбина". ("Јединство", 22. и 23. јула 1988).

(ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ)

‼️☦️Апел Епархије рашко-призренске: Кад наш народ страда, Црква има дужност да дигне глас

…..Зато апелујемо на наш народ да у овим тренуцима покаже достојанство, храброст, снагу, народно јединство и трпљење. Вековима смо управо на овим еванђелским принципима и верности Богу и нашем светосавском предању сачували и веру, и језик и своје име и сећање, окупљајући се у нашим светињама, остајући верни завету Светога Кнеза Лазара који је од универзалног значаја за све у свету – „да је за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“. Ово није само обична фраза, већ дубока истина. Прошла су многа царства али Црква Христова коју чине њен народ са свештенством и монаштвом остала је и опстала и дан данас се Његово име слави широм света. 

Зато у овој ситуацији не смемо да будемо малодушни. Не смемо да допустимо да будемо застрашени, јер свако насиље долази из страха и несигурности, сваки страх и брига из недостатка вере у Бога. Духовно најмудрији људи овога света никада нису показивали насиље већ су својом мудрошћу и добротом према свима задобијали друге и зато су упамћени у историји. Зато је овакво арогантно понашање власти у Приштини израз пре свега кукавичлука и слепе мржње, јер лако је спроводити терор над онима који нису заштићени и који на Косову и Метохији живе као живи таоци.

Управо стога не смемо да попустимо пред уценама, ваћ да се за своја права боримо мирно, достојанствено, остајући пре свега одани Богу и привржени овом чудесном простору, где вековима живимо и опстајемо. Сетимо се само терора који је вршен над нашим народом у време претходних векова османске власти али и храбрости нашег народа који је и поред свих тешкоћа остајао као свој на своме и није напуштао родни крај, своје светиње, своја гробља. Господ нас учи да се молимо за оне који нас прогоне и чине зло, а да на мржњу не одговарамо мржњом и насиљем. 

Наш народ треба и мора да зна да су се мењале многе власти на овом простору али да је са њим била и остала његова Црква као ткиво које све нас заједно обједињује и држи као Тело Христово, што Црква и јесте. Зато у свим овим тешкоћама позивамо наш народ да уз своју Цркву, као верна деца Светог Саве, Светог Кнеза Лазара, бројних светитеља који су просијали и живели на Косову и Метохији очувамо и сачувамо присебност, мир и чврсто поверење у Бога да нас неће оставити. Са таквом вером неће нас поразити ниједна сила овог света, а казна онима који чине зло и неправду је увек у Божијој руци.

Стално се, зато браћо и сестре, присећајмо молитвених прозби нашег светог Патријарха Павла који је у своје време прогона наше Цркве и сам носио крст са својим верним народом на Косову и Метохији као Епископ рашко-призренски и молио се Господу:

„Господе, како је много непријатеља који војују против нас и говоре: нема им помоћи ни од Бога ни од људи. Господе ти нам ружи руку своју да останемо народ Твој и по вери и по делима. Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Твоје и истине твоје, и не допусти да буде због неправде наше или мржње према било коме. Исто тако се молимо и за непријатеље, да их Господ човекољубиви одврати од насиља над православним народом нашим, да нам не руше храмове и гробове, децу не убијају и народ не прогоне, него да се и они обрате на пут покајања, правде и спасења.“

На Божић 1993. крвави исламски џихад пацови из Сребренице (они које оплакујете у јулу), њих око 3000 сручило се на српска села Кравицу, Шиљковиће, Јежештицу, Бањевиће. Убијају 49 људи од тога 25 су жене и дјеца, најстарију баку Мару 89 и најмлађег Владимира од само 4 године.

Преко 1000 Срба остало је без домова на Божић и кроз сметове се пробијало према Дрини бјежећи од сигурне смрти. Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете. Више од половине жртава је било обезглављено, а свега четворо је страдало од метка остали су страшно мучени.

Оне које су живе заробили, крволочне комшије, исламски џихад јазавци, су стравично мучили прије убијања. Алијине и Насерове крволоке је забављало да одсијецају главе Српске доносећи их у Сребреницу. Након ослобођења Кравице патолог др. Зоран Станковић је обрадио тијела.

Исламисти покољ у Кравици правдају тиме што су били гладни и да су морали да отму да би јели. Били гладни и намјештаја, прозора и врата, воћњака... јер су све то опљачкали, повадили, исјекли... На њиховим снимцима се види да им је требало само 15-так дана да опустоше село.

Село је потпуно опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице и још око 2000 помоћних и 27 друштвених објеката. Разорили су и оскрнавили православну цркву. Поломили су надгробне споменике и прекопавали гробове у гробљима. То је ИСИЛ прије ИСИЛ-а.

Susret francuskog vojnika i Srpkinje Milice Đorđević ex Bojković nakon 20 godina.
Marta 2020. u Srbiju je iz Francuske došao da bi se posle 20 godina ponovo video sa Milicom Đorđević Bojković, nekada devojčicom koju je 2000. godine skoro svakodnevno sretao na Kosovu i Metohiji, a danas diplomiranom ekonomistkinjom, udatom ženom, majkom dve ćerke.
Žan-Stefan Dekudije (Jean-Stéphane Decoudier) tokom 2000. i 2001. godine bio je vojnik u međunarodnim trupama na Kosovu i Metohiji. Francuska baza nalazila se prvo u Banjskoj, a zatim u Novom Selu, a razlog boravka vojnika bile su intervencije u Kosovskoj Mitrovici, uključujući zaštitu takozvanog mosta Austerlic, koji je bio uništen u to vreme.
Žan-Stefan je štitio i konvoje u kojima su prevoženi Srbi iz sela Gojbulja kod Vučitrna do Kosovske Mitrovice tokom dana kako bi se snabdeli zalihama.
Dok je obezbeđivao konvoj, primetio je jednu devojčicu koja je zabrinutim pogledom pratila majku do kamiona. Pogledao je i osmehnuo se, kako bi je oslobodio briga i dao znak da je u sigurnim rukama.
Za kraj misije na Kosovu i Metohiji, pre povratka kući, francuski vojnici su napravili vojnu svečanost ispred seoske škole. Tom prilikom Žan je poklonio Milici lutku barbiku koju je kupio u Prištini.
Po završetku misije, Francuzi su napustili bazu, a vremena za pozdravljanje nije bilo.
Milica se seća da je u toku Martovskog pogroma srpskog stanovništa 2004. godine, kada je Gojbulja napadnuta, jedno vreme provela u zgradi u kojoj je bila Žan-Stefanova baza. Često je mislila na francuskog vojnika koji je čuvao njeno selo i porodicu, ali nije znala kako da dođe do njega.
Međutim, 2017. godine Žan-Stefan kreće u potragu preko fejsbuka. Milica je već udata i ima novo prezime, ali je on na profilu jedne devojčice iz Gojbulje prepoznao lokalnu crkvu Svete Petke.
Pitao je devojčicu da li možda poznaje Milicu koja je 2000. godine imala osam godina, rekao da ništa o njoj nije čuo godinama i da čak misli da je nestala u pogromu 2004. godine.
Priče su počele da se pričaju, emocije da se vraćaju. Milica je uz pomoć Gugla pisala na srpskom šta se sve izdešavalo u njenom životu, Žan je prevodio i odgovarao pomoću iste aplikacije na francuskom jeziku. Zahvaljujući jednoj Sanji koja radi u jednoj nevladinoj organizaciji u Francuskoj, češće su komunicirali, a posle se dogovorili da se nakon 20 godina sretnu u Srbiji.
Žan-Stefan je došao u Srbiju sa svojim trinaestogodišnjim sinom Teom, kako bi mu, kako nam je rekao, pokazao drugačiji život u odnosu na onaj u Francuskoj.
Miličina porodica je pripremila domaćinski doček u Kraljevu, gde danas žive, a tokom nedelju dana zajedno su obišli Kosovo i Metohiju i vratili se na mesto na kojem su se upoznali.
Žan-Stefan danas živi u gradiću Arsaku, nedaleko od Bordoa i bavi se proizvodnjom vina. U Francusku se iz Srbije vratio pun utisaka, srećan što su susreti jednog vojnika sa devojčicom sa Kosova i Metohije danas postali deo novog, a dugog francusko-srpskog prijateljstva.

Председник Русије Владимир Путин је бројним светским лидерима честитао Нову годину и Божић, пренео је Кремљ.

Није упутио честитке Бајдену и другим западним лидерима, од европских лидера примили су их само председник Србије Александар Вучић и Виктор Орбан.

Полиција тзв. "Косова" упала у "Рајску бању" у Бaњској, мењају браве и плене имовину

Припадници полиције тзв. Косова упали су у хотел и бањски комплекс "Рајска бања" у месту Бањска у општини Звечан и истерали раднике.

Како јавља "Косово онлајн", они мењају браве, плене хотел и базене. Иначе, хотел "Рајска бања" отворен је 2019. године, а врпцу су пресекли директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и председник општине Звечан Иван Тодосијевић.

Председник општине Звечан Иван Тодосијевић поручио је том приликом да је "Рајска бања" други велики инфраструктурни објекат у тој општини чију је изградњу финансирала Влада Србије преко Канцеларије за КиМ.

Носиоци листе "Србија против насиља" Мирослав Алексић и Маринка Тепић почињу штрајк глађу до поништења београдских избора, најавила је Тепић вечерас испред зграде РИК-а.

Управо из штаба СНС-а Вучић поздравља Берића и пита како напредује офанзива у Москви?

Прве пројекције ИПСОС/ЦеСИД избора у Србији

Према првим пројекцијама ИПСОС/ЦеСИД-а, на основу 65,1 одсто узорка на парламентарним изборима:

- Листа "Србија не сме да стане" освојила је 46,6  одсто гласова;

- Листа "Србија против насиља" освојила је 23 одсто гласова;

- Листа око СПС-а освојила 6,9 одсто гласова;

- Коалиција Нада освојила је 4,9 одсто гласова;

- док је листа "Ми - Глас из народа" освојила 4,8 одсто гласова.    
 
Близу цензуса је и коалиција Двери и Заветника, који имају 2,8 одсто.

Како нема неких избора само за круг двојке па нека направе неку аутономију тамо и ограде се бодљикавом жицом ови западњачки педери који на сваки графит тробојку или слично скиче по Твитеру “ово није наш Београд бре јеботе”

🇷🇸🗳 Први пресек излазности: До 9 часова у Србији гласало 4,8 одсто грађана

▪️Према првом пресеку ИПСОС Србија и ЦеСИД - излазност на данашњим изборима у Србији до до 9 часова у Србији је 4,8 одсто грађана, а у Београду 5,1 одсто.

Има ли неко снимак НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА Микетића да пошаље у коментаре јер не верујемо никоме док не видимо?

У овој земљи се најбоље живело у време Краљевине Југославије 30-их година прошлог века.

Често се пред изборе разговара о овој теми, а још чешће Титови пионири тврде да се најбоље живело у Титовој Југославији. То просто није тачно и бројке то јасно показују.

Једно од мини-истраживања на ту тему износи Борислав Антонијевић који упореди зараде и платежну моћ запослених за време Краљевине Југославије и данас.

Кад се месечне зараде из Краљевине Југославије претворе у данашњу вредност, овако изгледа:

-Квалификовани радник- 1200 евра;

-Учитељ- 2000 евра;

-Професор- 3000 евра;

-Лекари- 3000-5000 евра;

-Официри- 3000-5000 евра,...

Примера ради, кад се погледа платни листић пуковника Драже Михаиловића пре Другог светског рата, који је аутентичан и објављен у књизи Бојана Димитријевића, бруто плата му је за тај месец у данашњој вредности 700.000 динара.

Од те месечне плате му се одбило:

-Одећа за њега;

-Одећа и обућа за супругу;

-Одећа и обућа за 1 дете;

-Месечна претплата на разне часописе;

-Месечне разне чланарине;

-10 метара огревног дрвета;

-Социјално и пензионо за тај месец;

-Прилог за Црвени Крст;

-Прилог за ратну сирочад;

-Прилог за ратне инвалиде;

-1 џак брашна 25 кг.

Све ово није износило ни 1/4 његове плате.

Што се тиче професора, наставника и учитеља, плате су биле у апсолутно истој вредности као најразвијенијим земљама тадашње Европе.

Један сеоски учитељ је рецимо могао са својом једном месечном платом да одседне у неком добром београдском хотелу и да од те једне месечне плате живи у хотелу скоро читава два месеца.

Колико дана можете данас да проведете у неком добром београдском хотелу од једне месечне плате?

Ево рецимо ноћење у београдском хотелу Хилтон данас износи између 150 и 200 евра. Месечна плата просветног радника у Србији је данас 660 евра. Са једном платом, учитељ данас у Србији може да одседне највише 4 и по дана у пристојном хотелу попут београдског Хилтона.

Имамо и поређење са једним знаменитим београдским хирургом, који је био предратни комуниста. Он је у мрској му Краљевини Југославији, имао десет пута већу плату него кад је касније као истакнути комуниста постао директор једне београдске клинике.

Краљевина Југославија је, упркос свим изазовима, била једна озбиљна држава са изграђеним институцијама које су добро функционисале у Европи у којој је бујао фашизам, нацизам, комунизам и разноразне диктатуре. Највећи економски и индустријски раст икада забележен код нас износио је 14% и забележен је управо 30-их година, упркос Великој светској економској кризи из 30-их година. Данас је астрономски успех ако имамо и 2% годишњег економског раста.

Такође, пре 1941. године, на територији данашње Србије имали смо чак 11 фабрика авиона и више од 100 фабрика са по преко 10.000 запослених радника чија је минимална месечна плата била 1200 евра.

До ексклузивног снимка, РТЦГ је дошла трагом информације да је на Белведеру дошло до употребе ватреног оружја од стране грађана који су се противили устоличењу митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру.

На аудио снимку се чују пуцњи из ватреног оружја и пиротехнике.

Јокић је руководио акцијом деблокаде на Белведеру.

Тајне Белведера – АНБ слушала Вељовића, након дојаве из тужилаштва погашени телефони

Агенција за националну безбједност (АНБ) и Управа полиције (УП) пратила је комуникацију тадашњег савјетника предсједника државе за безбједност и бившег директора УП, садашњег становника Спужа, Веселина Вељовића и још 20-ак особа уочи устоличења митрополита црногорско приморског Јоаникија 5. септембра прошле године на Цетињу.

Агенти су приликом праћења комуникације забиљежили и одређене активности које указују на сумње у вршење кривичних дјела, сазнао је портал ПРЕСС од више поузданих извора.

Привођење Вељовића на Цетињу
Управа полиције и АНБ су прикупљени материјал крајем прошле године доставили Основном државном тужилаштву (ОДТ) на Цетињу, на челу којег се налази тужилац Душко Милановић, на даље процесуирање.

Из ОДТ-а Цетиње, према истим информацијама, затражили су од суда дозволу за стављање осумњичених на мјере тајног надзора како би се прикупило још доказног материјала, који би могао да се користи у евентуалном судском поступку.

Међутим, информација о прислушкивању – преко “кртице” у ОДТ Цетиње дошла је, како тврде саговорници портала ПРЕСС, до Вељовића и осталих који су бити под мјерама тајног надзора и сви телефони су одмах искључени.

Прикупљени материјал АНБ-а и Управе полиције указује на сумњу да је Вељовић починио кривична дјела из Кривичног законика Црне Горе – криминално удруживање ради извршења кривичног дјела – позивање на отпор, за које се може изрећи вишегодишња казна затвора.

Осталима полиција је раније на терет ставила кривично дјело – киминално удруживање, по више основа.

Комплетан предмет крајем марта је преузело Специјално државно тужилаштво (СДТ), на челу са новим главним специјалним тужиоцем Владимиром Нововићем.

Након тога почели су притисци медија блиских Демократској партији социјалиста (ДПС) са тврдњом да се спрема “паклена завјера против грађана на Белведеру”…

Пратићемо помно дешавања око случаја „Белведер“, јер како смо казали, још увијек није скинута ознака тајности са тог документа, због како с правом сумњамо, потребе да се нека лица заштите, и заташка хаос који се по свему судећи спремао тог дана.

t.me/viralmedia_balkan

Тајне „случаја Белведер“: Зашто није скинута ознака тајности, и зашто се заташкава ко су налогодавци „хаоса који су спремали“

Данас је друга годишњица устоличења митрополита црногорско приморског Јоаникија, која је 2021. године, на улице Цетиње „извела“ под палицом „непознатих“ организатора који су под другим оптужбама данас у Спужу, групе екстремиста који су дивљали Престоницом, палили гуме на прилазима Цетињу, и тако покушали да онемогуће долазак патријарха српског Порфирија и митрополита Јоаникија да се обави канонско устоличење у Цетињском манастиру.

Екстремистичке групе нијесу успјеле, али је дошло умало до већег инцидента, јер су многи учесници „белведерске буне“ били наоружани, чула се и пуцњава, због насилности екстремиста полиција је користила сузавац, и цијели тај случај „Белведер“ је још увијек под велом тајне, јер је полиција на тај случај ставила ознаку тајности.

Ипак, јуче је премијер Дритан Абазовић рекао, да му је нејасно због чега је ознака тајности на том документу.

У случају „Белведер“ ОДТ Цетиње је првостепено ослободило одговорности учиниоце више кривичних дјела против службене дужности и уставног уређења, који су покушали да физичким барикадама спријече одржавање вјерског обреда, док су истовремено извиђајне активности Тужилаштва у Цетињу суштински и тенденциозно вођене против припадника Управе полиције и власника и управљача радне машине.

„Тужилаштво је у току поступка, који је и даље активан, суштински и највише интересовало ко је из Полиције наредио да се употријеби грађевинска машина за разбијање барикада и ко је таквом захтјеву удовољио, умјесто да се државно тужилаштво бавило истрагом ко је незаконито и самовласно организовао и поставио физичке барикаде и онемогућио прилаз и несметано функционисање саобраћаја у Цетињу, угрозио јавни ред и мир, имовину државних органа и животе грађана и службеника полиције, што је у суштини требао и морао бити главни циљ и задатак истраге, казао је за ИН4С, поводом годишњице, адвокат Далибор Каварић.

Далибор Каварић

Према његовим ријечима, епилог досадашњег тужилачког поступања је да су организатори и учесници насилног и непријављеног протеста рјешењем Основног државног тужилаштва првостепено, за сада лишени одговорности, иако је нејасно да ли је тужилац о томе донио одлуку, да ли је такву одлуку провјерила Виша тужилачка инстанца, и да ли је Тужилаштво такву одлуку доставило и евентуално коме, на која питања је јавност ускраћена за одговор.

Са друге стране, како је истакао, Тужилаштво, веома ревносно и даље води поступак и испитује одговорност службеника Полиције који су наредили да се поврати јавни ред и мир на Цетињу и омогући несметано одвијање јавног саобраћаја, и одговорност власника грађевинске машина помоћу које је Полиција разбила барикаде, и ко је са таквом машином управљао.

„Порука оваквог, досадашњег поступања Тужилаштва у Цетињу, уколико би остао овакав даљи епилог и наставак тужилачких активности је: да разјарени, самоорганизовани и неконтролисани грађани, могу слободно да блокирају градове и улице, да запречују путеве својим аутомобилима, као и да грађани могу сами на зборовима да преузимају овлашћења јавних власти и одлучују шта може да се ради у градовима и ко може да уђе и изађе из града, а да Полиција и њени службеници који покушају да успоставе јавни ред и мир, уставни и законити поредак, то ни случајно не смију да покушају, јер ће у противном такви полицијски учиниоци бити одговорни што су мирним и помало несташним грађанима, забранили да у неконтролисаним масама испољавају своју самовољу и исту манифестују као људска права и слободе“, закључио је Каварић за наш ИН4С.



Пуцњава на Белведеру
Радио и Телевизија Црне Горе (РТЦГ) ексклузивно објављује аудио снимак на којем се чује комуникација шефа Центра безбједности Подгорица, Горана Јокића, који преко радио везе упозорава припаднике полиције да се чују рафали на барикади на Белведеру, током протеста на Цетињу 5. септембра, и говори им да приступе процедури заштите у ситуацијама када се на њих отвара ватра.