🕌Qassoblik Jome Masjidi @qassoblik_jome_masjidi Channel on Telegram

🕌Qassoblik Jome Masjidi

🕌Qassoblik Jome Masjidi
2,923 Subscribers
7,599 Photos
4,022 Videos
Last Updated 16.02.2025 13:11

Similar Channels

Mubaşşir Ahmad
79,840 Subscribers
Registan LC | Jizzax
3,713 Subscribers

Qassoblik Jome Masjidi: A Cultural and Historical Landmark in Uzbekistan

Qassoblik Jome Masjidi, located in the heart of Uzbekistan, serves not only as a place of worship but also as a central point of cultural heritage and historical significance for the local community. With its stunning architecture and intricate designs, Qassoblik Jome Masjidi encapsulates the rich Islamic traditions of the region, offering visitors and worshippers alike an immersive experience into Uzbekistan's spiritual history. Originally built in the 10th century, the mosque has stood the test of time, reflecting the artistry and engineering prowess of its era. The mosque is frequented by both locals and tourists, showcasing the vibrant tapestry of Uzbek culture and community life. It represents an intersection of faith, art, and history, making it an essential stop for anyone exploring the architectural wonders of Uzbekistan.

Qassoblik Jome Masjidi qachon qurilgan?

Qassoblik Jome Masjidi dastlab 10-asrda qurilgan bo'lib, o'sha davrda u musulmonlar uchun muhim ibodat joyi sifatida ahamiyat kasb etgan. Moskvada o'z vaqtida, ko'plab muhandislik va arxitektura yutuqlari qo'llanildi, bu esa uning barqarorligini ta'minladi.

Bugungi kunda, Qassoblik Jome Masjidi bir necha qayta tiklash va yangilash jarayonlaridan o'tgan, ammo uning dastlabki arxitekturasi va san'at asarlari saqlanib qolgan. Bu masjid hududning diniy va madaniy merosini aks ettiradi.

Qassoblik Jome Masjidi qanday arxitektura uslubida qurilgan?

Masjidning arxitekturasi islomiy dekorativ san'atning eng yaxshi misollaridan biri bo'lib, uning shohona kirish darvozasi va minora dizayni o'ziga xosligi bilan taninadi. Masjidning ichki qismi zamonaviy va an'anaviy uslubda bezatilgan, bu esa uning o'ziga xosligini oshiradi.

Qassoblik Jome Masjidi qismlari, rang-barang fayzlar va go'zal arabeska naqshlari bilan bezatilgan. Bularning barchasi musulmon arxitekturasining boyligini namoyish etadi, va bu masjidni yanada jozibador qiladi.

Qassoblik Jome Masjidiga qanday qilib borish mumkin?

Qassoblik Jome Masjidi, O'zbekistonning poytaxti Toshkentda joylashgan bo'lib, ko'plab transport vositalari orqali kirish mumkin. Sayohatchilar va mahalliy aholi uchun avtobuslar, taksilar va shaxsiy transportdan foydalanishi mumkin.

Mashhur sayyohlik joylaridan biri bo'lganligi sababli, Qassoblik Jome Masjidiga borish uchun bir necha sayohat tashkilotchilari xizmatlaridan ham foydalansangiz bo'ladi. Ular sizga ko'rsatiladigan joylar haqida ma'lumotlar taqdim etadi.

Qassoblik Jome Masjidida qanday tadbirlar o'tkaziladi?

Qassoblik Jome Masjidida o'ziga xos diniy tadbirlar va marosimlar o'tkaziladi, jumladan jumaga va bayram namozlari. U, shuningdek, jamiyat uchun madaniy tadbirlar va o'quv dasturlariga mezbonlik qiladi.

Masjidning ochiq maydonlari va mo'llaklarida tarbiya va ta'lim tadbirlari o'tkaziladi, bu esa yosh avlod uchun ma'naviy va madaniy qadriyatlarni o'rgatishga yordam beradi.

Qassoblik Jome Masjidida qanday qoidalar amal qiladi?

Masjidga kirganingizda, o'ziga xos diniy qoidalar va odob-axloq qoidalariga rioya qilishingiz muhimdir. Masjidga kirishda qizlar va ayollar uchun bosh kiyim taqish talab etiladi.

Shuningdek, mehmonlar masjid ichida ovoz baland gapirishdan saqlanishi va boshqa mehmonlarga zarar yetkazmaslik uchun ehtiyot bo'lishi kerak. Bu qoidalar, masjidning tinchligi va muqaddasligini saqlashga xizmat qiladi.

🕌Qassoblik Jome Masjidi Telegram Channel

Welcome to Qassoblik Jome Masjidi, a Telegram channel dedicated to providing the latest updates, events, and information about our beautiful mosque. Located in the heart of the city, our mosque has been a place of worship and community for many years. Qassoblik Jome Masjidi is not just a place to pray, but also a hub for social gatherings, educational activities, and cultural events. Our channel is your one-stop destination for all things related to our mosque. Stay tuned for announcements about upcoming events, special prayers, and opportunities to get involved in our community. Whether you are a regular attendee or someone interested in learning more about our mosque, Qassoblik Jome Masjidi is the perfect channel for you. Join us today and be part of our vibrant community!

🕌Qassoblik Jome Masjidi Latest Posts

Post image

Умри баракотли уламолар

Курз ибн Вабра Қуръони каримни кечаси ҳам, кундузи ҳам 4 марта, Ибн Идрис эса уйида 4000 марта хатм қилган.
Имом Шофеъий Рамазонда 60 марта, Имом Бухорий эса 30 марта хатм қилган. Имом Аҳмад кунда 300 ракат намоз ўқирди.
* * *
Абу Талҳа Ансорий 40 йил рўза тутди. Ибн Мусаййиб 60 маротаба ҳаж қилди. Имом Аҳмад 60 ёшида 1000 масалага далил асосида фатво берди.
* * *
Ибн Ҳазмнинг барча китоблари ёниб кетади. Шунда у зот уларнинг ҳаммасини ёддан қайтарди. Имом Қатода бир туя китобни ёд олди. Имом Шаъбий: “Оқ нарсага ёзилган ҳар бир нарсани ёд олдим”, дегани ривоят қилинади.
* * *
Ҳиндистон диёрида яшаган Ашраф Али Таҳонавий қисқа умри давомида 1500 китоб ёзади. Шунингдек, ўзидан кейин кўпгина муршид ва валий даражасига эришган шогирдлар ҳам қолдирган.
* * *
Имом Аъзам 500 000 масалага фатво берган. 55 маротаба ҳажга борган. Бир умр илм олиш ва бериш билан машғул бўлган. Бир неча минг маротаба Қуръонни хатм қилган.
* * *
Аҳмад ибн Ҳанбал илм олишга кўпроқ вақт қолсин дея, кунига бир ёнғоқ катталигида таом ер экан. У киши 750 000 ёки 1 000 000 ҳадисни ёддан билган.
* * *
Имом Ғаззолий, Имом Фахриддин Розий, Имом Суютий каби олимлар кунига ўртача 15-20 бет асар битганлар.
* * *
Муҳаддислар султони Имом Бухорий илм сирлари билан қизиқиб, дунё кезиб, олтмиш мингдан зиёд ҳадис тўплаганида 16 ёшдан эндигина ошганди. Шунингдек, у зотнинг 63 йиллик умри давомида амалга оширган ишлари бутун умрига таққосланса, 63 йилдан ҳам ортади. Имом Бухорий 300 000 ҳадисни ёд билган.
* * *
Форобий жуда ёшлигиданоқ тил ўрганиш билан шуғулланиб, умри давомида 70 дан кўп тилда мулоқот қила олган.
* * *
Муҳаддис, фақиҳ Имом Нававий ўзининг қисқа умри давомида 500 та китоб таълиф қилган.
* * *
Абу Ҳурайра (р.а.) кунда 12000 марта, Холид ибн Марвон эса 100 000 марта тасбеҳ айтар эди.
* * *
Аҳмад ибн Ҳанбал илм олишга кўпроқ вақт қолсин дея, кунига бир ёнғоқ катталигида таом ер экан. У киши 750 000 ёки 1 000 000 ҳадисни ёддан билган.
* * *
Имом Ғаззолий, Имом Фахриддин Розий, Имом Суютий каби олимлар кунига ўртача 15–20 бет асар битганлар.
Имом Табарий 86 йил (224-310) умр кўрган. Ёзиб қолдирган китоблари 358 минг варақни ташкил қилади. Алломанинг балоғатгача бўлган ёшини тахминан 14 йил деб белгилаб, 86 дан айирсак, 72 йил қолади. Шунда у зотнинг ёзганлари умрининг ҳар бир кунига 14 варақдан тўғри келади. 72 йил умрини 14 га кўпайтирсак, алломанинг тасниф қилган китоблари мажмуаси келиб чиқади.

Каналга уланиш учун 👇
@qassoblik_jome_masjidi

16 Feb, 10:39
313
Post image

☪️ ОҒИР СИНОВ (2-қисм)

🎙 Шайх Нуриддин Холиқназар ҳазратлари

Каналга уланиш учун 👇
@qassoblik_jome_masjidi

16 Feb, 08:29
420
Post image

ЭНГ АФЗАЛ ЗИКРЛАР

🕌📿📿📿🕌📿📿📿🕌📿📿
Зикрларнинг энг афзали ва бутуни бу – Қуръони каримдир. Унинг биргина оятини тиловат қилиш билан банда қанчадан-қанча савобга эга бўлади. Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам ўз ҳадисларида таълим берган зикрлар ҳам кўпки, булар ҳақида алоҳида китоблар таълиф этилган.
🕋
Aбу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинган ҳадисда:
“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:
Икки сўз тилга енгил, тарозида оғир, Раҳмонга суюклидир:
🌱«СУБҲАНАЛЛОҲИ ВА БИҲАМДИҲИ, СУБҲАНАЛЛОҲИЛ АЗИЙМ»,
дедилар”.
(Имом Термизий ривояти).
Яна шу зотдан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам менга:
🌱«ЛА ҲАВЛА ВА ЛА ҚУВВАТА ИЛЛА БИЛЛАҲИ»ни кўпроқ айт. Aлбатта, у жаннатнинг хазиналаридан бир хазинадир”, дедилар”.
(Имом Термизий ривояти).

Каналга уланиш учун 👇
@qassoblik_jome_masjidi

16 Feb, 06:25
468
Post image

Фақиҳ Абу Лайс Самарқандий (раҳимаҳуллоҳ) айтади: Биродар ва дўстларни зиёрат қилиш яхши ва бу савобли ишдир. У билан дўстлик зиёда бўлади. Абу Умома Боҳилий:
“Бир мил юриб касални зиёрат қил, икки мил юриб Аллоҳ йўлидаги дўстингни зиёрат қил, уч мил юриб икки кишининг орасини ислоҳ қил”, дедилар.
Ҳукамолардан баъзиси:
“Зиёратни тарк қилиб қўйма, сени эсдан чиқариб юборадилар, зиёратни кўпайтирма ҳам, сендан малолланиб қоладилар”, дейди.
Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам) Абу Ҳурайрага:
“Ё Абу Ҳурайра, камроқ зиёрат қилсанг, муҳаббатинг ортади”, дедилар.
Бакр ибн Абдуллоҳ Мазаний:
“Соғ одам зиёрат қилинади, касал бориб кўрилади”, дейдилар.
Умар (розияллоҳу анҳу) Абу Мусо Ашъарийга:
“Олдингга келган инсонларни юзларига қара ва уларни ҳурмат қил, чунки инсонлар орасида ҳожатларни чиқарадиганлари, зикр қиладиганлари, албатта, бор”, дедилар.
Абу Жаъфар айтадилар:
“Али ибн Абу Толибга (розияллоҳу анҳу) кўрпача тўшадим, унга ўтирдилар-да:
“Ҳурматдан фақатгина эшак бош тортади”, дедилар”.
Ториқ ибн Абдураҳмон:
“Шаъбий ҳузурида ўтирган эдим, унинг олдига Фалон ибн Жарир келган эди, унга ёстиқ ташлади, у ўтирди-да:
“Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам):
Сизларга бирор қавмнинг улуғи келса, уни ҳурмат қилинглар”, деб айтганлар” деб ҳикоя қилади.
Салма ибн Куҳайл Абу Жуҳайфадан ривоят қилади:
“Улуғлар билан ўтир, уламолар билан бирга юр, ҳукамолар билан дўст бўл”.
Абу Ҳурайра ривоят қиладилар: “Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам):
Киши Маҳшаргоҳга дўстининг динида келади, бас, ҳар бирингиз кимни дўст тутаётганига қарасин”, дедилар”.

Каналга уланиш учун 👇
@qassoblik_jome_masjidi

16 Feb, 03:42
503