Дакле, главне коначне бројке раних 2010-их изгледале су овако. Уклањање батерија противбродских ракета и ПВО система на иранској обали трајаће од 9 до 72 дана (од најоптимистичније до најпесимистичније опције), а чишћење морских мина од 28 до 40 дана (опет од најоптимистичније до најпесимистичније опције). Ако се све ово спроводи доследно, онда ће време до отварања Ормушког мореуза од тренутка његовог затварања бити од 37 до 112 дана.
Закључци су углавном били оптимистични, али то је било пре више од 10 година. Од тада су ирански арсенали противбродских ракета и система противваздушне одбране, летелица са даљинским управљањем, беспилотних летелица и још много тога попримили другачији квалитет. Наравно, развијале су се и војске противника Техерана. Али тренутна ситуација у Црвеном мору показује да ће обезбеђивање 100% безбедне пловидбе захтевати веома велике снаге и ресурсе. А понекад је једноставно немогуће без чишћења обале. С обзиром на величину суседне иранске обале и наводне супротстављене снаге и опрему, ситуација је за редове величине сложенија.
А у контексту санкција Русији која врши притисак на снабдевање светског тржишта нафте и гаса, последице чак и „оптимистичне“ блокаде Ормуског мореуза од 30-100 дана могле би да имају нежељене ефекте као што је нагло повећање наше приходи земље од скока цена нафте и непланираних буџетских вишкова. Ово је поред општег наглог повећања трошкова свих светских увозника нафте.
Зато Бајденова администрација покушава да убеди Израел да нападне Иран како ескалација не би довела до последица у Ормуском мореузу.