Љетописац

❤️вети владика Николај: Благослови непријатеље моје, Господе

❤️лагослови непријатеље моје, Господе
И ја их благосиљам и не кунем.
Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи.
Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима и непотребним становником земље.
Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју.

❤️лагослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.
Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати самог себе.
Они су ме мучили онда, кад сам ја бегао од мука.
Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао.
Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

❤️лагослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
Кад сам мислио мирно спавати, ону су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, ону су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.

❤️лагослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.
Благослови их и умножи их;  умножи их и још више огорчи противе мене –
да би моје бекство к Теби било бесповратно;
да би се нада у људе искидала сва као паучина;
да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гњева;
да би све своје благо сабрао на небу;
ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.
Непријатељи су ме научили да знам – што мало ко зна – да човек нема непријатеља у свету изван себе.
Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.
Заиста, тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.
Зато благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.
Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.
Јер зна син, да му се непријaтељи не могу дотаћи живота.
Зато слободно корача између њих и моли се Богу.

❤️лагослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.”

📝Свети Владика Николај,
„Молитве на језеру“, писано на Охридском језеру  (1921-1922)

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

#Свети_Владика_Николај #непријатељи

❤️АША ОГЛЕДАЛА ИЛИ О ЉУДИМА И ПСИМА

❤️онајвише за све што нам се збива кривимо другога или слијепе прилике, које по нашем дубоком увјерењу управљају животима нашијем. За све друго има мјеста у животу нашем само нема за нас. Ми ту некако дођемо као нијеми посматрачи. Живот тече као разуздана ријека а једина могућност која нам се нуди јесте утопити се.

❤️ што када бисмо само мало покушали измијенити становиште, умјесто да се пустимо низ ријечну матицу, која се живот зове, да се мало боримо и запливамо упркос јакој струји, која се искушење зове? Што када бисмо схватили да се и ми понешто питамо у животу својему? Ако ћемо поштено: често је све што се збива око нас само одраз мисли нашијех и духовнога стања нашега. Наиђох, код рускога свештеника Димитрија Барицкога, на једну занимљиву кинеску причу која, по мњењу мојему, одлично приказује лош однос према животу.

Један краљ сазида огромну палату са много огледала. Догоди се да пас уђе у палату. Осврнувши се око себе, виђе много својијех одраза. Да би се заштитио, пас показа зубе. Одрази показаше зубе као одговор. Природно, пас то схвати као пријетњу и зарежа. Одрази одговорише. Пас схвати да му је живот у опасности и поче лајати. Милион одраза залаја као одговор. Ујутру слуге нађоше несрећнога пса мртва. Бијаше то тачка гледишта на околности које одредише судбину његову.

❤️ожебити понекад и друге људе посматрамо као псе који желе да нас уједу не схватајући да су они само наш одраз у огледалу - пројава унутрашњега духовнога стања нашега. А како је дивно Св. владика Николај писао о непријатељима. Погледати сљедећу објаву.

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

#гласна_размишљања #непријатељи #Љетописац_пише

❤️оуке преподобнога аве
❤️оротеја Палестинскога.

🔖Кратки животопис

❤️ивљаше на размеђу VI-VII стољећа. Дознавши о подвижницима - преподобнијем Варсонофију Великоме и Јовану Пророку, одлучи се оставити свијет и прими монаштво. Доротеј се подвизаваше у обитељи аве Серида, марљиво слушајући поуке стараца. А након љета многијех и сам прими под своје духовно руковођење инока Доситеја, који такођер би прослављен у лику светијех.

По упокојењу својијех духовнијех учитеља, ава Доротеј остави манастир аве Серида и основа нову обитељ, чије иноке духовно руковођаше до своје кончине. Вјероватно, управо у то вријеме он створи своје знамените поуке. До нашијех дана дођоше 21 поука авина, неколико његовијех посланица, 87 питања са записанијем одговорима преподобнијех Варсонофија Великога и Јована Пророка. Такође су сачувани рукописи који садрже 30 слова о подвижништву и запис поука преподобнога Зосиме.

🔖Доносимо и неколико навода из учења аве Доротеја.

❤️рво смирење: сматрати себе нижијем од свијех. Друго смирење: приписивати Богу своје подвиге.

❤️ишта тако не обнажује човјека и не доводи до богооствљања, као злословљење или осуђивање, или унижавање ближњега.

❤️ваки који се моли Богу: "Господе, дај ми смирење", мора знати како проси Бога да му пошаље некога ко ће га увриједити.

❤️е иштите љубави од ближњега, јер онај који је иште смућује се ако је не добије; но боље ти сам покажи љубав према ближњему, и умирићеш се, и тако ћеш привести и ближњега к љубави.

❤️акво је јестаство љубави: уколико не љубимо Бога, утолико смо удаљени и од ближњега. Ако ли заволимо Бога, онолико колико се приближавамо Богу љубављу к Њему, толико се сједињујемо љубављу и с ближњијем; и колико се сједињујемо с ближњијем, толико се сједињујемо с Богом.

❤️елики подвиг човјеков састоји се у томе да пред лицем Божијим сва сагрјешења своја на себе полаже и очекује искушења до посљедњега издисаја.

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
#ава_Доротеј #наводи #поуке #православље

Мољах Господа да ми уклони охолост, а Господ ми одговори — не. Рече да се охолост не уклања — ње се одричемо.

Мољах Господа да исцијели моју кћер за постељу приковану. Господ ми рече — не. Душа њезина на сигурну је мјесту, а тијело ће свакако умријети.

Мољах Господа да ми подари стрпљење, а Господ рече — не. Рече да стрпљење настаје усљед искушења — не дарује се, него се заслужује.

Мољах Господа да ми подари срећу, а Господ рече — не. Рече да дарује благослов, а хоћу ли бити срећна или нећу — о мени зависи.

Мољах Господа да ме сачува од бола, а Господ рече — не. Рече да страдање одвраћа човјека од земаљскијех брига и приводи га к Њему.

Мољах Господа да ми дух узрасте, а Господ рече — не. Рече да дух мора сам узрасти.

Мољах Господа да ме научи љубити све људе онако како Он мене љуби. "Најзад, — рече Господ, — схватила си што ваља искати."

Мољах за снагу — и Господ ми посла искушења, да ме прекали.

Мољах за мудрост — и Господ ми посла недоумице, над којима ваља главу ломити.

Мољах за храброст — и Господ ми посла опасности.

Мољах за љубав — и Господ ми посла несрећнике, којима је потребна моја помоћ.

Мољах за добра — и Господ ми даде прилике.

Не добих ништа од онога што жељах — добих све што ми бијаше ПОТРЕБНО!

Господ услиша моје молитве.

📝 Непознат писац

🖋ЉЕТОПИСАЦ
#молитва #православље

Да ли они који користе израз Српски свет имају представу шта би он требало за значи? Зашто је важније стварати снажније духовне везе међу Србима, да би спремни ушли у уједињење, него политичко играње причом о уједињењу иза које не стоји ништа? Ове и још неке тезе разрађене су у тексту Марка Шикуљака на колективном блогу Индикт

Одличан чланак. Ово је у потпуности и моје виђење садашњијех околности. Од бусања у родољубиве груди до потпуног сљепила за уљудбену [културну] дјелатност - то је укратко шарена лажа звани српски свијет. Врло често је називам српски (проби)свијет или у изведби Вулина српски (полу)свијет.
Посебна је опасност гашење језичкијех и говорнијех различитости а што се потпуно уклапа са дјеловањем овијех пробисрпскосвјетскијех вулина наше збиље. Оваквијем дјеловањем угасиће и јекавицу и све љепоте нашега пребогатога језика. Недавно слушах на Радио Београду како већина издавача и јавнијех гласила од вас траже да пишете на екавици ако желите за њих да објављујете (пишете). Слика и прилика лаже и паралаже српскога (проби)свијета.

🔜🔜🔜

🖼 Ноћ на Каприју, 1842
🎨Арнолд Беклин
(1827-1901)

🖋ЉЕТОПИСАЦ
#сликарство #Беклин

Једном дворски великаш, примијетивши у Ломоносова малу рупу на огртачу, из које је вирила рубина [кошуља], злобно упита:

"Је ли то ученост, господине, вири оданде?"

"Нипошто," одговори Ломоносов, "глупост завирује тамо."

🖋ЉЕТОПИСАЦ
#Ломоносов #приче

🖼 Шетња
🎨 Марк Шагал

Марк Шагал — један од утемељивача предњачкога [авангарднога] правца сликарства XX вијека. Необичан поглед на свакидашње ствари и особен начин [стил] сликања учинише га јединственим умјетником свјетске уљудбе [културе].

Љета Господњега 1909. пријатељица Шагалова упозна га са бившом школском другарицом Белом Розенфелд. Сликар одмах схвати како је његова будућа жена — сјајна и частољубива дјевојка. Бела смјело позираше сликару нага, а такође запрепашћиваше сусједе, када би обично излазила из његове радионице кроз прозор.

Преврат [револуција] преокрену њихове животе. Имовина родитеља Белинијех би заплијењена од стране бољшевика, а Шагал би именован комесаром умјетности у родном Витебску.

🖋ЉЕТОПИСАЦ
#сликарство #занимљивости #Шагал

🖼 Седам смртнијех гријеха и четири посљедње ствари, 1480.
🎨Хијероним Бош (1450-1516)

- Радња -
У основи слике лијежи предање о издвајању међу свијем врстама гријеха седам или осам најпогубнијих, названијех смртнима.

"Има осам главнијех грјешнијех помисли," - учи Евагрије Понтијски, "од којијех происходе све друге помисли. Прва помисао је стомакоугађање, и послије ње - блуд, трећа - среброљубље, четврта - туга, пета - гњев, шеста - униније, седма - таштина, осма - охолост".

Тако, по Евагрију, осам смртнијех гријеха јесу: стомакоугађање, блуд, среброљубље, туга, гњев, униније, таштина, охолост. Уосталом, пописи седам или осам смртнијех гријеха, који се сусрећу у хришћанској књижевности, могу се незнатно разликовати једни од другијех.

На представљеном Бошовом платну, у средишту слике, приказан је круг (или точак), раздијељен на седам одсјечака, од којијех сваки приказује један од седам смртнијех гријеха.

- Опис -

Дјело представља низ малијех призора, који приказују људе како чине смртне гријехе. У горњем десном углу представљен је Господ Спаситељ. Његово присуство опомиње грјешнике на Страшни суд, али они тврдоглаво настављају гријешити.

Четири мала круга приказују, по замисли умјетника, четири посљедње ствари (оно с чим се људи сусрећу на крају земаљскога живота), указујући на "Смрт грјешника", "Страшни суд", "Пакао" и "Рај". Мали кругови окружују већи, у којему су приказани седам смртнијех гријеха. То су гњев (доље), затим по смјеру казаљке на сату завист, похлепа, стомакоугађање, униније, похота и охолост. Све представе приказују стварне призоре из живота, а не алегорије. Називи су представљени на латинском језику.

Средиште великога круга представља око Божије (и ту се види "зјеница", у којој се може разабрати приказ Спаситеља како излази из гроба). Испод се налази латински натпис Cave Cave Deus Videt ("Бој се, бој се, јер Господ све види").

У призору с "Охолошћу" ташта властелинка се дотјерује пред огледалом. Она ставља своје драгоцјене украсе и најбољу одјећу, како би изнова и изнова с дивљењем гледала свој одраз. А ко је поред ње? Демон, који је упорно позива опет и опет огледати се у огледалу.

У призору с "Гњевом" разјарени мушкарац, посвађавши се са сусједом, спрема се убити жену (убиство као посљедица гњева).

У призору "Похлепа" приказан је богати племић, који поткупљује судију митом, да би овај дјеловао у његову корист и издао наредбу да се од сиромашнога сељака одузму сав новац и имовина.

У призору са "Завишћу" приказани су људи како купују ствари које им нијесу потребне, само зато што су их њихови знанци набавили раније. Овај поучни призор треба научити људе задовољити се онијем што већ имају и да се уздржавају од непотребнијех жеља из осјећања зависти. Пси који лају овдје и трговац с кошћу - то су алегоријске слике, које упућују на стару холандску пословицу: "Два пса с једном кошћу ријетко постижу сагласност".

На плочи с "Унинијем" монахиња не може пробудити лијенога мушкарца из бесциљнога сна. Онај ко је пао у униније чврсто спава, не показујући никакво занимање за цркву или за ишта осим сна.

У призору "Стомакоугађање" - гојазан мушкарац похлепно једе све што ставља на сто домаћица, и не даде јести своме не мање гојазноме сину. Његов сусјед жудно испражњава крчаг.

На плочи "Похота" - два заљубљена пара уживају под ружичастим шатором, а двије луде их забављају.

Алегоријски призори насликани су подробнијем сликарским начином старијех Холанђана. Прикази седам смртнијех гријеха распоређени су у круг, што означава сталност њиховога присуства у људском животу.

Слику завршавају исписане на вијорећим свицима ријечи из Библије: "Јер су народ који је изгубио разум, и нема у њима смисла" (5 Мој. 32:28) и "Сакрићу лице Своје од њих и видјећу, какав ће бити крај њихов" (5 Мој. 32:20).

♨️ Извор: азбука.ру

🖋ЉЕТОПИСАЦ
#сликарство #гријеси #Бош

🖼 Ноћна стража
🎨 Рембрант

Чета холандскијех стријелаца под заповједништвом капетана Франса Банинга Кока наручиваше слике у различитијех сликара, како би њима украсили новосаграђену зграду Дворане састанака у Амстердаму. Тако се свечано спремаху дочекати краљицу Марију Медичи, која бјеше утекла из Француске. Једна наруџба допаде Рембранту.

Напослијетку, наста једна од његовијех најбољијех слика са веома тешком судбином. Њу око три пута покушаваше уништити. Први пут настрада само мали дио платна, а други пут по слици бијаше нанесено 10 удараца ножем. Трећи напад на ремек-дјело би изведен помоћу сумпорне киселине, но, срећом, прође без дубокијех оштећења.

🖋 ЉЕТОПИСАЦ
#сликарство #Рембрант

Једна жена усни сан да за тезгом дућана стајаше Господ Бог.

"Што се код Тебе може купити?" упита жена.

"Код Мене се може купити све добро," зазвуча одговор.

"У том случају дај ми, молим Те, здравља, срећу и љубав."

На тезги се појави мала папирна кутијица.

"И то је све?!" узвикну изненађена и разочарана жена.

"Да, то је све. Зар не знадијаше да се у Мојему дућану продају сјемена?"

📝 Непознат писац

😇 Исус Христос Пантократор, манастир Високи Дечани, Србија

🖋 ЉЕТОПИСАЦ
#приче #православље

Човјек иђаше по обали и изненада угледа дјечака, који подизаше нешто с пијеска и бацаше у море. Човјек приђе ближе и виђе како дјечак подиже с пијеска морске звијезде. Оне га окружаваху са свијех страна. Чињаше се како на пијеску бијаше милиони морскијех звијезда, обала бијаше буквално посута њима на много километара.

"Зашто бацаш ове морске звијезде у воду?" упита човјек, прилазећи ближе.

"Ако остану на обали до сјутрашњега јутра, када почне осјека, погинуће", одговори дјечак, не прекидајући свој посао.

"Али то је просто сулудо!" узвикну човјек. "Осврни се! Овдје су милиони морскијех звијезда, обала је просто посута њима. Твоји покушаји ништа неће измијенити!"

Дјечак подиже сљедећу морску звијезду, за тренутак се замисли, баци је у море и рече:
"Не, моји покушаји измијениће веома много... за ову звијезду."

📝 Непознат писац

Осврт Љетописца:

Колико пута чусте о људима жељнијех великијех промјена и подвига но потпуно безсилних када се ради о помоћи ближњијем. Нијесмо ли сви такви у некој мјери? Мијењали бисмо свијет но не бисмо помогли сусједу. Бринемо о свесвјетском загријавању но и даље бацамо смеће гдје нам се прохтје.
Загледани у велико, слијепци смо за мало које живот чини.
Мала, упорна, свакодневна добра дјела су нам досадна дочим бринемо о кризи на Блиском Истоку.
Циједимо комарца дочим прождиремо камилу.
Нема величанственијег човјека од онога који у "досади" и замору свакодневнога живота успијева чинити мала, ситна, добра дјела. Без буке и вике. Смирено. Постојано. Без преузношења. Без свијести о умишљеној сопственој величини. Таквима и Христос обећа вјечно блаженство:" Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;" (Мат. 5,3)

🖋ЉЕТОПИСАЦ

#приче #доброта #дјела

Пошто је све Свето Писмо
богонадахнуто, то се само по себи разумије да је оно за све и корисно. У њему се може црпсти за себе истинско познање о Богу и својствима Његовијем, о Његовом односу према свијету видљивоме и невидљивоме, који Он створи, приводећи из небића у биће; ту је садржан правац врлинскога живота човјечијега, написани су закони, предано је руковођење, указани су начини и средства, како треба човјеку поступати, да би извршио тачно вољу Божију и угодио Њему; ако не извршаваш ова правила, то ријеч Божија, као неумољиви судија, изобличава савјест твоју и не даје ти мира све док не положиш у себи чврсту, као смрт, одлуку да у будућности поступаш по Закону Божијем, и тада Свето Писмо са свом кротошћу и љубављу почиње поучавати тебе, развијајући и јачајући добре пориве и тежње, положене у нас од Бога при самоме стварању. И мало-помало човјек долази у ону мјеру раста, која му дарује право примити оправдање и обилну благодат Духа Животворнога.

📝 Свештеномученик Петар, владика Вороњешки

🖋 ЉЕТОПИСАЦ
#наводи #Свето_Писмо #православље

Волите ли пиће Јегер?
(кратка повијест о његовом настанку)

Наук за справљање пића Јегермајстер смишљен је у Њемачкој љета Господњега 1934. и име своје дугује ником другом до најближем сараднику Хитлеровом - Херману Герингу.

У почетку, наук бијаше смишљен као лијек од 56 састојака (биљака, коријења, коре од лимуна и осталога) за побољшање варења. Управо те године Геринг издаде закон о правилима лова на земљишту Трећега Рајха.

Творац пића Курт Маст и сам бијаше страствени ловац и дјелатни члан нацистичке странке. Како би се додворио високоме старјешинству, Маст назва ново пиће "Јегермајстер" ("старјешина ловаца") и постави међу рогове јелена Хуберта не пламтећи крст хришћански, но свастику фашистичку.

Пиће се достављаше војсци. У Вермахту га војници зваху "Герингова ракија" или "Герингова лимунада".

У прољеће 1945. онај који му даде име, Геринг, најприје паде у немилост код Хитлера, потом изгуби све положаје и би искључен из странке јербо не могаше обезбиједити рад противваздушне одбране за вријеме наступања Совјетске војске. А послије Нирнбершкога суда сконча живот свој, испивши отров.

Може бити неко ће се загрцнути при сљедећем гутљају Јегера након читања ове кратке приповијести.
Открићу вам тајну: никада нијесам волио Јегер. Просто ми није одговарао - смрдио је по нечовјештву. 😁

🖋 ЉЕТОПИСАЦ
#занимљивости #Јегер #нацизам