СвеСрбље (How To Serb)

🇭🇷🔪ꒌ⚜🩸Гаравице, мјесто великог страдања Срба у НДХ!

Гаравице је мјесто огромног страдања српскога народа у Крајини, налази се недалеко, тј. у близини Бихаћа.

У Гаравицама је на самоме почетку другога свјетскога рата, тј. 1941. Године извршен огромни покољ, и злочин над српском нејачи од стране усташа, и мјеснијех и домаћијех хрватских и југословенских муслимана и Турака, а данас самопроглашених тзв. "Бошњака".

Ово је први озбиљан приказ са изворима, повељама; о томе ко је и како је вршио ово звјерско недјело над Србљима у Крајини.

Погледајте новонастали снимак о томе како је убијана српска нејач, и зашто је убијана српска нејач.

Искрена пријепорука; погледајте на дољепоменутој вези.

https://www.youtube.com/watch?v=VFz3peCMQyA

#Злочин #НДХ #Повијест

👉 СвеСрбље 👈

🗺 Земљовид српскијех „manastira на тлу данашње Хрватске"!

„Manastiri гусле и гудала, то је српски народ сачувало!"

„Manastiri" су кроз вијекове били једини стуб за очување Србаља од прјетварања у друге народе на цијелом српском подручју, а посебно на тлу Аустроугарске царевине.

Посебну улогу су имали „manastiri" на тлу западнијех крајева, превасходно у данашњој Хрватској.

Због жестоког вишевијековног „rimokatoličkog" утјецаја и насилног прјекрштавања ови чврсти стубови су дали јак ослонац у борби за очување свога српскога самобића на тлу тадашње Аустроугарске царевине.

Српски „manastiri" на тлу данашње Хрватске, иако вијековима уништавани, рушени и прјетварани у „rimokatoličke" богомоље и даље постоје (*иако не сви, њеки су угашени вијековима унатраг), и чуваху Србље на својијем огњиштима.

Посебно се захваљујемо брату Ловри Ђурђићу на изради земљовида „manastira".

#Земљовид

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (18. дио)

1. Њему и Бог гледа кроз прсте.

2. Њима је образ иза леђа.

3. Ој, друже боле ли те ране.

4. Обилази као киша око Крагујевца.

5. Објећање лудом радовање.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

👸🏻 Краљица Јелена — Најчувенија жена лозе Немањића коју Срби не смију заборавити (2)

Чедомиљ Мијатовић, који то све износи по arhiepiskopu Данилу, пунијем правом бесједи, да не зна ни за једну другу краљицу у свијету, која би тако поступала била на својем двору, као што је то српска краљица Јелена: “И то све у последњој четврти тринаестога века, у времену, у којему је и у најнапреднијим ондашњим државама у Европи тако мало interesovanja за напредак и питомост било!”

Наша просвјета и наше данашње жене не требају заборавити, како је управо краљица Јелена основала прво женско училиште (školu) у српскијем земљама.

Захваљујући познатому херцеговачкому пјеснику Јовану Дучићу откривен је велики мраморни (mermerni) споменик краљици Јелени у Требињу, граду у којем је она имала свој двор и често боравила (в. слику).

Иако Јелена вјероватно није била српског ꒌ поријекла, њезин допринос Србљу није могао проћи неопажено, те постаје светитељка у Православној цркви и прославља се 30. oktobra (листопада, паздерника) према Јулијанском kalendaru упркос том што је по рођењу била католица ✝️. Јасно је да вјероисповијест (religija), а поњекад и народност, нијесу препрека за добротворје и човјекољубље.

Њека је благословена краљица Јелена за своје доброчинство према Србљу.

Већина странијех ријечи су искошене и написане латинскијем писмом.

#емањићи #повијест #познатисрби #родољубље #средњивијек

👉 СвеСрбље 👈

👸🏻 Краљица Јелена — Најчувенија жена лозе Немањића коју Срби не смију заборавити (1)

Чедомиљ Мијатовић¹ казује да је краљица Јелена (накнадно јој је придодато Анжујска, због претпостављеног поријекла од француске лозе Анжу) једна од најзнаменитијех жена једне српске ꒌ старе државе, која показа највише духа и inicijative, а имаше највећу дјелатност у političkom и друштвеном погледу. Била је жена српског краља Уроша Првог Немањића и мати краљева Драгутина и Милутина. Она бијаше “од највећег упљева по уљудствени (kulturni) живот народни”, те је “за више од десет година у српској држави била личност највиђенија, najpopularnija”.

Краљица Јелена, која је живјела и стварала током 13. стољећа до 1. четврти 14., међутијем, показала је дијелом колико јој је стало до бољег положаја женскиња у српској држави. Она, која је један дио својега двора претворила у завод за израду црквенијех књига, преуреди други дио двора у завод за одгој (успитање) кћери сиромашнијех родитеља. Заповиједила је, да се по цијелој области сабиру кћери убогијех родитеља, и онда би их краљица у својем дому издржавала и обучавала у науци и ручном раду према потребама женске стране. Када би за удају дорасле, Јелена их је удавала, удомила и свакијем богатством обдарила и на њихово мјесто би узимала опет друге сиротице.

¹ учитељ političke ekonomije (привреде) у Великој школи; попечитељ (ministar) finansija и иностранијех дијела, посланик у Цариграду и Лондону и државни савјетник који је живјео од 1842. до 1932. године.

#Немањићи #Повијест #ПознатиСрби #Родољубље #СредњиВијек

👉 СвеСрбље 👈

📚📚📚Прилози и замјенице који бијаху по свјема правилима исправни, док не постаху застарјелице:

Давље, дакље, данље, датље, докље, доњегда, доњегдашњи, доњегдје, доњек(а), доњекад(а), доњекадашњи, доњекакав, доњекако, доњекамо, доњеки, доњеки(је)х, доњеким(а), доњекље, доње(т)ко, доњеког(а), доњекој(зи), доњеколико, доњеколицина, доњеком(е), доњекоћ, доњекуд(а), доњечесив, доњечесов, доњешто, његда, његдашњи, његдје, њек(а), њекад(а), њекадашњи, њекакав, њекако, њекамо, њеки, њеки(је)х, њеким(а), њекље, ње(т)ко, њеког(а), њекој(зи), њеколико, њеколицина, њеком(е), њекоћ, њекуд(а), њечесив, њечесов, њешто, одавдје, одавље, одакље, одандје, оданље, одатље, одокље, одњегда, одњегдашњи, одњек(а), одњекад(а), одњекадашњи, одњекакав, одњекако, одњекамо, одњеки, одњек(ије)х, одњеким(а), одњекље, одњекња, одње(т)ко, одњеког(а), одњекој(зи), одњеколико, одњеколицина, одњеком(е), одњекоћ, одњекуд(а), одњечесив, одњечесов, одњешто, подавдје, подавље, подакље, подандје, поданље, податље, подокље, поњегда, поњегдашњи, поњегдје, поњек(а), поњекад(а), поњекакав, поњекако, поњекамо, поњеки, поњеки(је)х, поњеким(а), поњекље, поње(т)ко, поњеког(а), поњекој(зи), поњеколико, поњеколицина, поњеком(е), поњекоћ, поњекуд(а), поњечесив, поњечесов, поњешто.

Из приложеног се може видјети да су облици лѣ и нѣ изворни облици овијех прилога у српскоме језику.

Облици са лѣ и нѣ су настали од прасловјенскијех облика lě и ně који се касније налазе у старословјенскоме језику као облици лѣ и нѣ, и у старосрпском језику такође као облици лѣ и нѣ.

Због правила о слову ѣ у староме српскоме језику су сви наведени примјери исправни за кориштење у ијекавском облику.

Ијекавски примјери у овоме случају су јотовани, тј. дотични облици прелазе из нѣ у ње и лѣ у ље.

Њеке присталице Вука Стефановића Караџића, међу њима и извјесни словничари 19. стољећа, сматрали су ијекавске неодријеђене замјенице и прилоге са ње- (њеки, њешто...), исправно једино у овоме облику зато што их је сам Вук једно вријеме (1839—1845) тако писао пошто их је чуо у Дубровнику и њекијем крајевима Црне Горе. У другом издању Српскога рјечника (1852) их је означио као дубровачке мјесне особитости, што су заправо и били. Вук је и кад се одлучио употрјебљавати их са почетним слогом ње ријекао је како тамо гдје их је чуо они користе поријед облика неки, нешто, некакав итд...

Пошто је правило о гласовној вриједнсти слова ѣ тачно, онда дотичне ријечи никако не могу бити застарјеле или се сматратити застарјелицама.

Само нарушавање закона које нам оставише пријеци доводи у питање опстанак српскога језика као живућега језика!

📚 Извори:
‣ Вучковић, Јован. "Шест књига о свештенству светога Јована Златоустога". Нови Сад (1894).
‣ Држић, Марин. "Грижула". (1556).
‣ Караџић, Стефановић Вук. "Српске народне пословице". Цетиње (1836).
‣ Кочић, Петар
‣ Његош, Петровић 2. Петар. "Луча микрокозма". Београд (1845).
‣ Матавуљ, Симо. Београд (1902).
‣ Просвјета (1897)
‣ Соларић, Павле. "Сабране пјесме". (1999).
‣ Стевановић, Михаило. "Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) 1". Пето издање. Београд (1986).
‣ Сундечић Јован. "Изабране пјесме". Загреб (1889).

#Језикословље

👉 СвеСрбље 👈

📜Слово Ђ као наслијеђе сриједњовјековља, а не како нововјековна творевина!

Многи истраживачи, језикословци и љубитељи језика данас наводе како је слово ђ настало касније, тј. у каснијим вијековима, те његову гласовну вриједност са данашњијем словом ђ које користимо у саврјеменоме српскоме језику у свакодневноме говору оспоравају дајући разноразне токове настанка, али бјежећи од „ćirilice" из доба Немањића, старосрпскога језика и сриједњовјековне српске државности.

Овај навод из старосрпскога језика отклања сваку сумњу у старосрпску основу слова ђ у писаноме облику, али и у гласовноме те вриједносноме облику слова ђ из 13-ог вијека са данашњијем словом ђ које користимо свакодневноме и саврјеменоме српскоме језику.

"Међа иде косом како ками вали".

📚Извори:

‣ Јасна Влајић-Поповић - С.-Х. КОСА"DORSUM MONTIS, MONTIS GENUS; CLIVUS" ЕТИМОЛОШКО-СЕМАНТИЧКИ ПОГЛЕД, Београд, (2002)
‣ Monumenta Serbica 1275-1321, RJAZU

#Ћирилица

👉 СвеСрбље 👈

📆 Српски називи за мјесеце и њихово значење!

Називи мјесеци који најдуже осташе у народу, које и дан-данас одријеђени дио народа памти у причама својијех дједова, и прадједова по српскијем земљама.

Коложег (januar) – мјесец почетка топлоте, буђење сунца и топлине.

Сјечко / Сечко (februar) – мјесец веома хладног врјемена, и хладноће.

Дерикожа (mart) – мјесец убијања стоке, и штављења животињске коже.

Лажитрава (april) – мјесец раста траве прекривене снијегом.

Цвијетањ / Цветањ (maj) – мјесец цвјетања биљака и дрвећа.

Тријешњар / Трешњар (juni) – мјесец сазријевања воћака.

Жњетвар / Жетвар (juli) – мјесец жњетве, и жнијевања жита.

Гумник (avgust) – мјесец вршидбе жита.

Гроздобер (septembar) – мјесец бербе грожђа и вина.

Шумопад (oktobar) – мјесец опадања лишћа.

Студен (novembar) – мјесец студени, и хладнога врјемена.

Коледар (decembar) – мјесец обреднијех обичаја, коледара или чаројица.

Данас дотично српско називље мјесеци једино употрјебљавају званично у Српској Православној Цркви, али због слабог познавања називља чешће се отискују и израђују календари са међународнијем називљем мјесеци.

📚 Извори:

‣ Гордана Јовановић - Народни називи месеци у Срба, Београд, (1987)
‣ Драган Јацановић - Српско календарско знање у епским и народним песмама, (2010)
‣ Драгомир Антонић - Српски народни календар, (2018/7526)
‣ Миле Недељковић - Годишњи обичаји у Срба, Београд, (2009)

#Календар

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🔖 Српске пословице из разнијех крајева (17. дио)

1. Нико не може тако мало платити, колико мало могу урадити.

2. Нико се није научен родио.

3. Ниче гдје га не сију.

4. Новци кад одлазе имају сто ногу, кад долазе само двије.

5. Њива тражи радника, а жена нерадника.

Пишите у опаскама још пословица које одговарају овијема.

#Пословице

👉 СвеСрбље 👈

ꒌ🇷🇸 Србин и Српкиња из Велике Моштанице у народнијем ношњама (1927)

#ношња #Србија

👉 СвеСрбље 👈

✍️📑 Савјети за творење новијех ријечи (3)
📍ꒌ Поступак за осмишљај ideja за нове српске ријечи које мијењају туђице: осмислити домаће ријечи

У претходном дијелу бесједило се о коренословној (etimološkoj) претрази странијех ријечи, мада то исто важи и за домаће ријечи.

Након што смо попунили списак странијех ријечи, неопходно им је наћи замјену. Један од честијех начина како од стране ријечи долазимо до наше јесте kalkovanje. Наиме, туђица се рашчлани и за сваки саставни дио се проналази одговарајући српски parnjak. Слиједи њеколико примјера:

1. лат. influens
in- значи "у", fluo је тећи (сврш.), тјецати несврш.
Дословни пријевод је, као што знамо:
утјецај (ијек.), утецај (ек., рђаво утицај), утицај (ик.)

Слично настаје и уплив (у- + плив, од пливати), угледом на influens али малко другачијом творбом.

2. лат. impressio

in- је "у", premo је тискати, тиснути, и одатле је добивено код нас утисак.

Није нуђно (нужно) лоше угледати се на туђу ријеч приликом тварања наше, особито уколико саставни дијелови туђице вјерно преносе значење дотичне ријечи. Преводити ријеч по сваку цијену, тја (čak) и уколико је сама туђица рђава, обесмишљава језик као средство споразумијевања. Онда се треба окренути другачијем приступу творења.

1. Савјет: њека замјенска српска ријеч личи на туђицу

Овдје се не мисли тачно на kalkovanje, него на gramatički род: народ ће лакше усвојити ријеч уколико она већ личи на ону коју је навикао користити јер ће бити мањи отпор. То је зато што је мањи и природнији пријелаз - један од закона psihologije (душесловља). Биће дат примјер једне од наше ријечи које посласмо лани на такмичење: поновка као замјена за reprizu - могли смо били послати поновак, али би се теже увријежио међу људе.

Један од покушаја лани осмишљаја замјене за енгл. smoothie је било смућак, који и по звучности и роду одговара. Оно што је многе одбило од употребе смућка јесте што подсјећа на српску ријеч мућак "покварено јаје".

2. Савјет: њека замјенска српска ријеч буде слоговно краћа или исте дужине као туђица

Људи ће лакше прихватити ријеч која је краћа или исте дужине, али прави се тешкоћа и отпор уколико је пак дужа. То зависи и што она тачно значи, тако да не мора бити искључиво. Узмите у обзир њекоје туђице које имају доста слогова и покушајте им наћи боље замјене из српског рјечничког вријела.

3. Савјет: провјерите који сви предметци и дометци постоје у српском језику

Српски језик (а и словјенски језици уопће) посједује изузетно (ekstremno) добре творбене можности због постојања мноштва старијех prefikasa (предметака) и sufikasa (дометака), како за именице, тако и за глаголе и придјеве. Можете у те сврхе користити књигу Ивана Клајна Творба речи у савременом српском језику 1 и 2 (е-књиге биће приложене у опаскама). Погледате, рецимо, дометак -ница и установите за што се користи па вам може пасти њекоја замисао на памет. Примјера ради, -тељ (као у читатељ) се користи за лица која врше радњу и додаје се на глаголску основу, затијем пред- (као у претчас) значи прије*, -анин је за називе становника и тако даље.

Такмичење се приближава крају, тако да пожурите.

* изворнији облик ове ријечи је пријеђе, тако да је пред у коријену.

#језикословље #новасрпскареч2024

👉 СвеСрбље 👈

📜 Име Хрвимир у српскијем списима сриједњега вијека!

Име Хрвимир је једно у низу имена са коријеном хрв, и спада у имена која су замријела у српскоме народу након Великијех сеоба Србаља.

Преживјели су појединачни примјери дотичнога имена све до 17-ога вијека, али не у великоме објему као што бивствоваху у српскијем земљама прије доласка Агарјана (Турака), док коначно не изумријеше након 17-ога вијека.

Имена са коријеном хрв, укључујући и име Хрвимир се најраније појављују у списима прије доласка Немањића на власт, тј. од 11-ога вијека, бивајући устаљена и уобичајена као и сва остала имена у Србаља.

Овај исјечак из дотичне књиге показује и доказује како Србљи и на истоку употрјебљаваху име Хрвимир.

Име Хрвимир сријећемо у околини данашњега Зајечара прије доласка Агарјана (Турака) на ове просторе.

📚 Извори:
‣ Живојин Андрејић - СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ ДИНАСТИ И ЦРКВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ И СЕВЕРОЗАПАДНОЈ БУГАРСКОЈ У XII-XV ВЕКУ.

#Именословље

👉 СвеСрбље 👈

✍️📑 Савјети за творење новијех ријечи (2)
📍 Поступак за осмишљај ideja за нове српске ријечи које мијењају туђице: пронаћи туђице

Проћи ћемо кроз њеколико мијена (faza) које вам могу помоћи у мудријем налажењу туђица и виспренијем кројењу (творби) српскијех ријечи као домаћих замјена. Ово је намјењено највише како би се ваша ријеч нашла међу првијем на бодном списку такмичења Најбоља нова српска реч и тијем освојили вриједне награде и били оплеменитељи српског језика.

1) Пронаћи туђице (стране ријечи)

Ово је прва мијена која ће бити обрађена. Прво што се може рећи јесте неопходно је утврдити које су то стране ријечи које свакодневно слушамо и које нам парају (драпају) уши. Читатељ ће поставити смислено питање: како ћемо знати ако ли је ријеч туђа или наша? У те сврхе ћемо користити њекоје изворе који нам казују о поријеклу, коренословљу (etimologiji) ријечи.

Најбрже, али решење са највећом стопом грешака, јесте користити међумрежје (internet) и унутар странице Хрватски језички портал [HJP] у претрази укуцкати жељену ријеч за коју вас занима поријекло. Вјерујем да ће многи сад скочити и казати: "Ааа, па зашто користити хрватски sajt, срам вас било" и друге глупости. Е, па, народе, HJP је најбоља мрежна страница за коренословље на српском говорном подручју, невезано од тога тко је творац исте. Установе Србије и Српске нијесу се удостојиле направити овакво њешто (за сад, надајмо се). Уколико се у међувремену отвори њекоја слична и боља platforma, обавијестити ћемо вас, као и тко стоји иза ње.

Друго, каквоћније (kvalitetnije) и подробније решење за проналаз поријекла ријечи је користити књигу Велики речник страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке. У претрази куцкате жељену ријеч или нађете страну на којој се налази. Приложити ћемо е-књигу из 2008. године у опаскама, тако да ју можете преузети потпуно бесплатно. Знајте да овдје имају поједине грешке и не сматрајте овај извор савршенијем, јер је далеко од тога, али јесте упркос том употребљив.

Треће, најподробније и најисцрпније решење је користити etimološki речник, као што је Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Петра Скока (бити ће такође приложен у опаскама за бесплатно преузеће). Вјерујемо да ће ово бити многима изазовно, али и напорно, те зато ипак препоручујемо ослон на први и / или други приступ, осјем уколико вас занима више.

Ту смо за додатна питања, приједлоге, савјете и тому слично.

#језикословље #новасрпскареч2024

👉 СвеСрбље 👈